<<Nazad

Sreda, 8.3.2006.   Panika među zubarima Iako u Ministarstvu zdravlja tvrde da je naplaćivanje usluga u državnim ordinacijama zdrava tržišna odluka, nezadovoljni stomatolozi upozoravaju: 3.000 ljudi ostaće na ulici   - Kada mi pacijent sedne u stolicu, prvo ga informišem koliko će neophodna usluga koštati. Više od polovine njih ustaje i odlazi, uz obrazloženje da nemaju novca (Snežana Drecun, stomatolog u DZ Rakovica) - Da bi zaradili više novca i opstali u službi neki stomatalozi su počeli pacijentima da stavljaju najskuplje plombe i predlažu najskuplje proteze. Novi zakon nas tera da pogazimo sve etičke principe struke (stomatološka sestra iz DZ sa Novog Beograda) - Ovaj promašaj ide na račun ministra zdravlja i njegove ekipe. Kvazieksperti samo objašnjavaju kako tranzicija zahteva žrtve, a sami ostaju na sigurnim budžetskim jaslama, u tenderskim komisijama i upravnim odborima (Draško Karađinović, Društvo privatnih doktora stomatologije)    Državna stomatologija izgubila je bitku sa privatnim sektorom još dok je bila “besplatna”, slažu se stomatolozi sa kojima je NT razgovarao. Odgovorni ljudi iz Ministarstva zdravlja tvrde da državni stomatolozi samo izlaze na tržište, mada ostaje nejasno kako će taj isti “kvalitet” od koga je narod pobegao opstati  sad - kad se naplaćuje. Svi stomatolozi smatraju da je reč o manipulaciji i otpuštanju stomatologa iz državnog sektora, iako nisu dobili otkaz.  - Ovaj brutalni prelaz bez pripreme i zakonskog ambijenta dovešće u prvom talasu do odlaska oko 3.000 zaposlenih od ukupno 7.500 zdravstvenih radnika u državnoj stomatologiji. Smatra se da je mesečno potrebno oko 160.000 dinara bruto prihoda po radnom timu (lekar, sestra, tehničar) da bi se pokrili troškovi plata, zakup prostora, struja, voda, amortizacija opreme i troškovi materijala u Domu zdravlja. Svako normalan zna da je to nemoguća misija - kaže dr Draško Karađinović, potparol Društva privatnih doktora stomatologije Srbije. Predsednik Nezavisnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, Nemanja Kohajm tvrdi da novi zakon ovim ukida zdravstveno osiguranje, a stomatološke radnike tera na ulicu. Nismo konkurentni Novi zakon predviđa besplatne stomatološke usluge za decu, trudnice i hitne slučajeve. Svi ostali plaćaju po cenovniku ministarstva. Snežana Drecun, doktor stomatologije, predsednik sindikata lekara u Domu zdravlja Rakovica i predsednik izvršnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, ovako komentariše izmene:  - Svi zaposleni građani ove zemlje, za zdravstvo odvajaju 12,3 odsto bruto ličnog dohotka, znači više od 20 odsto svoje plate. Sad za zubarski pregled treba da odvoje 490 dinara, a za jednu vrstu plombe čak 1.040 dinara! Plomba kod privatnika je oko 1.200 dinara, mi smo sada potpuno nekonkurentni i  pacijenti će zbog boljih uslova otići kod njih. Dr Drecun ogorčeno dalje dodaje:  - Zavladala je potpuna konfuzija, ne znamo da li smo privatni ili državni službenici. Osećamo se strašno, kao trgovci, a ne kao stomatolozi. Kada mi pacijent sedne u stolicu, prvo ga informišem koliko će neophodna usluga koštati. Više od polovine njih ustaje i odlazi, uz obrazloženje da nemaju novca. U Domu zdravlja Rakovica 15 godina nije ulagano u stomatološku službu. Ja radim na mašini iz 1981. godine, a sada smo odjednom krivi što ne možemo da zaradimo svoju platu. Rasipništvo prilikom javnih nabavki   Dr Karađinović smatra da pre restrikcije u zdravstvu prvo treba eliminisati neracionalnosti i rasipništvo u državnom sektoru gde se činovnici otimaju za rukovodeća mesta, a s druge strane nas ubeđuju da nema novca:  - Državno zdravstvo je najkorumpiranija javna služba, a rasipanje pri javnim nabavkama košta nas milijarde dinara. Slovenci, sa uređen pravnim sistemom, zbog korupcije na javnim nabavkama u zdravstvu gube 20 odsto. Šta mislite koliko je cifra kod nas? Naravno, mnogo je lakše smanjiti prava građana na lečenje stalnom kuknjavom na besparicu, nego ukinuti rasipnički monopol državnog zdravstva na dinar iz RZZO. On smatra da “eksperti” koji ostaju na budžetu gledaju na stomatologe kao na sirovinu iz koje će izvlačiti ekstraprofit preko prodaje licenci za rad. I stomatološka sestre su očajne. One sada u toku radnog vremena asistiraju zubaru, naplaćuju i izdaju priznanice, popunjavaju obavezne formulare o trajanju intervenije, novcu i bodovima, ažuriraju internu domsku svesku, plus peru i sterilišu instrumente! Jedna od njih, zaposlena u novobeogradskom doma zdravlja, kaže:  - Tek će nastati haos. Neki stomatolozi da bi zaradili više novca i opstali u službi već počinju da pacijentima stavljaju najskuplje plombe i predlažu najskuplje proteze. Novi zakon kao da nas tera da pogazimo sve etičke principe struke! Po našim sagovornicima reforma je prvo preduzeta u stomatologiji jer je to najzaokruženija grana medicine, a time i najjednostavnija za reformu. Dr Karađinović zabrinuto objašnjava: - Ne smem da pomislim šta će se desiti kada dođu na red vitalne grane medicine kao što su hirurgija, ginekologija, kardiologija, onkologija… Bilans je porazan, a kompletan promašaj ide na račun ministra zdravlja i njegove ekipe. Kvazieksperti objašnjavaju kako tranzicija zahteva žrtve, a sami ostaju na sigurnim budžetskim jaslama, u tenderskim komisijama, i upravnim odborima, dok cenu reforme skupo plaćaju stomatolozi i građani. Kvalitetom do plate Dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja za osiguranje i lekove, pak, tvrdi da stomatolozi iz državnih ustanova samo izlaze na tržište, da će zadržati dosadašnja prava, ali će morati da budu konkurentni:  - Da bi dobili platu moraju dobro da rade. Svestan sam da ćemo imati problema sa viškom zaposlenih, ali zašto su bili zaposleni svih ovih godina ako nisu imali šta da rade. Izmena se ogleda u tome što platu više neće dobijati preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, već će sami morati da je zarade. Novac koji je RZZO upućivao domovima zdravlja, direktori su raspoređivali tako da je najmanje ostajalo za stomatologiju. Imali smo deficit materijala, zastarelu opremu, prazne ordinacije i stomatologe koji ništa nisu radili, a dobijali su platu. Doktorka Drecun izvedenu državnu statistiku da su zubari u centralnoj Srbiji, po smeni, stavljali tek dve plombe smatra čistom manipulacijom:  - Zubari ne stavljaju samo plombe, oni vade zube, saniraju hitne slučajeve, rade hiruške zahvate, protetiku... U javnosti se zamenjuju teze i stvara utisak da smo mi krivi za takvo stanje u stomatologiji, a ne godine loše organizacije, politikanstvo i maćehinski odnos prema stomatologiji. Stomatološki radnici ubeđeni su da će reforma doživeti propast, ali da će posledice propasti najviše osetiti pacijenti, jer će svi stomatolozi, ustvari, postati privatnici. I. Eraković