Broj 2695

Iako su već duže vremena postoji svest da se državna stomatologija mora reformisati sobzirom na slab učinak potpuna improvizacija u reformi ove službe je dovela do pravog šoka. Kontradiktorne izjave ministra, pomoćnika, direktorke fonda pokazuju da po pitanju reforme stomatološke službe postoji kompletna konfuzija.

Neefikasnost državne stomatologije je već poslovična.Tako na primer u našem okrugu jedan stomatološki tim (lekar, sestra, tehničar) u domu zdravlja uradi dnevno 1,7 plombi i manje od jednog protetskog rada nedeljno po zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje iz 2004.god.

Zbog toga milioni  građana nisu zadovoljni uslugom i svoje lečenje zuba finansiraju sami iako svaki mesec uplaćuju obavezna davanja od 12,3% bruto plate za zdravstveno osiguranje. Za ovakvu katastrofalnu produktivnost je pre svega odgovorno rukovodstvo državnog zdravstva koje godinama insistira na pogrešnoj i prevaziđenoj organizaciji državne stomatološke službe.

Sada je već očigledno je da će se kola slomiti na velikoj većini stomatologa a jedina greška ovih hiljada lekara (na nivou države) je što su slepo verovali svojim "autoritetima" i njihovim obećanjima.

Hronologija debakla je poučna. Ministar zdravlja još krajem 2002.godine formira "Nacionalnu ekspertsku grupu za stomatologiju"  u kojoj glavnu reč vode profesori stomatološkog fakulteta, oni isti koji su svojim organizacionim umećem doveli državnu stomatologiju na ove niske grane. Privatni sektor, pred očiglednom nesposobnošću ovih "eksperata" da shvate realnost iz svog toplog budžetskog gnezda, traži od ministra zdravlja da raspusti ovu grupu. Predloge privatnog sektora, zasnovane na ekonomskim realnostima činovnici dočekuju odbacuju sa arogancijom.

Skupo četvorogdišnje sastančenje "eksperata" rezultira reformom od koje sada svi peru ruke. Finalni rezultat ovog amaterskog presipanja šupljeg u prazno, koji je doveo do šoka i građana i stomatologa su nedavno predstavljeni cenovnici stomatoloških usluga.

Državni stomatolozi su pred nemogućim zadatkom. Činovnici su izračunali da mesečno stomatolog treba da zaradi 150.000 dinara, kako bi mogao da plati zakup prostora, struju, vodu, amortizaciju opreme, troškove materijala a od ostataka da isplati sebi platu od 26.000 dinara. Ako to ne ostvari, postoji rizik da će ući u dug prema domu zdravlja!? Opravdane su reakcije stomatologa koji tvrde da ma koliko zaradili, administraciji, načelnicima i direktorima nikada neće biti dosta.

Iako odgovorni ljudi iz Ministarstva zdravlja tvrde da državni stomatolozi samo izlaze na tržište, ostaje nejasno kako će taj isti “kvalitet” od koga je narod pobegao opstati  sad - kad se naplaćuje. Stomatolozi sa pravom smatraju da je reč o manipulaciji i tihom otpuštanju stomatologa iz državnog sektora, iako nisu formalno dobili otkaz.

Kvazieksperti i dalje cinično objašnjavaju kako tranzicija zahteva žrtve, a sami ostaju na sigurnim budžetskim jaslama, na direktorskim mestima, u tenderskim komisijama i upravnim odborima dok cenu promašaja plaćaju stomatolozi i građani. U svakom slučaju, ovaj težak promašaj treba da bude nauk za ginekologe i pedijatre koje su prvi sledeći na udaru "reformatora".

Posebno čude predlozi da se ponovo investira u stomatološku u ovakvu stomatološku službu. Kao da se zaboravlja poznata ekonomska činjenica da investiranja u monopolske javne službe samo povećavaju neproduktivnost. Crna rupa je nezajažljiva!

Jasno je da treba naći potpuno drugačiji finansijski model, posebno što se radi o parama poreskih obveznika a ne činovnika.

Ovaj eksperiment bez koncepta i plana je doveo do kolapsa državne stomatološke službe. Posledice promašene reforme stomatologije su već vidljive: građani će biti u nemogućnosti da leče zube iako su iz svojih sredstava izgradili domove zdravlja i plaćaju doprinos a  sudbina preko 8000 zdravstvenih radnika u stomatologiji je puna neizvesnosti.

Privat