BROJ 272 GODINA VII/23.decembar 2003.

Reforma zdravstva

Samo da se ne razbolim

Reporter iznosi predloge stranaka, udruženja lekara i aktuelne vlasti o promenama u zdravstvenoj zaštiti i osiguranju gradana, kao i razlicita mišljenja o zakonskoj uredenosti ove oblasti i privatizaciji zdravstvenih ustanova

Lela Sakovic

"Naucite da zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve ne vredi - ništa". Ovo je jedna od "tantri" koje kruže Internetom po principu "prenesi dalje". Mnogi su poruku verovatno shvatili, ali ne znaju kako da je realizuju, s obzirom da su kod lekara odavno prestali da idu. Pošteno, situacija u mnogim domovima zdravlja u poslednje vreme nešto je bolja nego prethodnih godina, ali ce se malo ko, poucen lošim iskustvom, usuditi da ponovo iskušava srecu.

Poseta domu zdravlja mnoge asocira na velike gužve, zakazivanje na po pet meseci, lekare koji vas upucuju u privatne ordinacije u kojima sami rade, medicinske sestre u svakom trenutku spremne da se žestoko suprotstave… najzad, mnogi tvrde ali niko javno da pokaže prstom da postoji "nezvanicna tarifa" za pojedine lekarske usluge u domovima zdravlja. Ako se plata ovdašnjeg lekara od oko 250 evra uporedi sa platama u okolnim zemljama, i tome doda podatak saveznog zavoda za statistiku da na jednog lekara u Srbiji prosecno dolazi 394 stanovnika, postaje razumljivo zašto mnogi od njih nisu baš ljubazni, i zašto se neki odlucuju da traže mito.

Prošlogodišnje istraživanje jednog dnevnog lista pokazalo je da se u nekim zdravstvenim ustanovama koristi(la) oprema stara po nekoliko decenija (u jednoj bolnici korišcen je aparat za sterilizaciju iz Drugog svetskog rata), da su na jednom ortopedskom odeljenju umesto vibracione sajle koristili sajlu od kamiona, da zdravstveni centri dobavljacima duguju cak i novac za hleb. Sad je situacija ipak nešto drugacija, bar sudeci po recima bivšeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevica: "Tokom 12 meseci ministarstvo zdravlja je opremilo domace zdravstvo opremom vrednom 500 miliona dinara, a neki naši projekti tek sad dolaze u fazu realizacije. Osim iz budžeta, tu je i novac iz donacija, od kojih nas neke tek cekaju. Za hitnu pomoc kupljeno je 50 novih vozila opremljenih po svetskim standardima, uradene su cetiri sale za kateterizaciju srca, opremljeno je 20 hirurških sala, kupljeno 60 novih rendgena, 60 ultrazvucnih aparata, 4 skenera, 113 aparata za hemodijalizu, popravljeno je 70 zgrada… Prakticno je polovina populacije pokrivena rekonstrukcijom bolnica, i takoreci da nema zdravstvene ustanove u Srbiji koja ove godine nije nešto dobila i koja nema cime da radi", kaže Milosavljevic.

Finansijska injekcija zdravstvu ocigledno nije dovoljna: objekti za lecenje donekle su sredeni, ali se gradani i dalje srecu sa korupcijom, i drugim problemima koji ih nateraju da "predu kod privatnika", ili da potpuno odustanu od posete lekaru. Rezigniranost je utoliko veca ako znamo da se gotovo 12 odsto od bruto plate svakog zaposlenog u Srbiji izdvaja za obavezno zdravstveno osiguranje - 5,95 odsto ide na teret zaposlenog, i isto toliko na teret poslodavca. Na prosecnu bruto zaradu koja je prema podacima Republickog zavoda za statistiku u oktobru bila 17.986 dinara, ispada da je mesecno izdvajanje za zdravstvenu zaštitu 2.140 dinara.

Da je reforma celokupnog zdravstvenog sistema neophodna i u smislu privatizacije, i u oblasti zdravstvenog osiguranja, zajednicko je mišljenje i društvenog i privatnog sektora, ali i odbora za zdravstvo pojedinih stranaka. Više nego u pristupu, razlike se ogledaju pre svega u formulaciji promena koje treba sprovesti.

Novi modeli: Reforma zdravstva, prema zvanicnom stavu Odbora za zdravstvo u Demokratskoj stranci, je razdvajanje nivoa zdravstvene zaštite. Osnov zdravstvenog sistema, smatraju, treba da bude primarna zdravstvena zaštita (domovi zdravlja), u okviru koga treba omoguciti gradanima slobodan izbor lekara. Lekari bi bili placeni prema stvarnom ucinku, odnosno prema broju pacijenata koji su ih izabrali, cime bi se automatski poboljšao kvalitet usluga koje oni pružaju. Obim prava koja imaju gradani treba usaglasiti sa realnim ekonomskim mogucnostima, i uspostaviti sistem što racionalnijeg trošenja sredstava zdravstvenog osiguranja, cime bi osnovna zdravstvena zaštita bila podjednako dostupna svima. Fondu za zdravstveno osiguranje bi se omogucilo ugovaranje i sa privatnim lekarima, stomatolozima i apotekama, što bi dodatno podiglo kvalitet usluga. U DS-u predlažu uvodenje dodatnog zdravstvenog osiguranja, koje bi pored državnog Fonda mogla da nude i druga privatna osiguravajuca društva (koja, uzgred receno, to vec rade, kao na primer Delta osiguranje i DDOR Novi Sad). Preduslov za pocetak ozbiljne reforme zdravstva, smatraju u DS-u, jeste donošenje zakona o: zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju, lekarima, i o medicinskim radnicima sa višom i srednjom strucnom spremom.

Sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja po tzv. Bizmarkovom modelu trebalo bi, prema stavu Demokratske stranke Srbije, da se zadrži kao primeren zemljama u tranziciji. "Poslovanje Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje mora se postaviti na ekonomske odnose i uciniti racionalnijim, Fond za zdravstveno osiguraje mora da se decentralizuje, i da se uvede kontrola prihoda i rashoda", kaže za Reporter Goran Ilic, predsednik Odbora za zdravstvo DSS-a. "Poreska uprava i kontrola rada moraju više da se angažuju na kontroli naplate doprinosa, a budžetska inspekcija da obavlja kontrolu rashoda. Skupština daje saglasnost na plan prihoda i rashoda RZZO, pa zajedno sa izveštajem o budžetu treba da dobija i izveštaj o kontroli ovih sredstava", kaže Ilic, i dodaje da bi se veci priliv novca u kasu zdravstvenog osiguranja obezbedio tako što bi se stimulativnom poreskom politikom pospešilo zapošljavanje, i tako povecao broj osiguranika (povecanje doprinosa za zdravstveno osiguranje ne dolazi u obzir). U DSS-u takode smatraju da treba uvesti jasne kriterijume za obavljanje privatne lekarske prakse, da se pacijentima omoguci izbor lekara i zdravstvene ustanove (uvodenje konkurencije u zdravstveni sistem), da se redefiniše osnovni paket usluga; uvoditi druge oblike zdravstvenog osiguranja, sprovoditi jedinstvenu politiku nabavke medicinske opreme, rešiti problem neracionalnog korišcenja zdravstvenih kapaciteta, obrazovati komore u zdravstvu koje ce izdavati licence i odgovarati za kvalitet, te zakonom rešiti osnivanje Agencije za proizvodnju i promet lekova i definisati nadzor nad njenim radom.

Plan G17 Plus je - da nastavi zapoceto. Predsednik Odbora za zdravstvo i bivši ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljevic za Reporter kaže da je najpre potrebno doneti zakone, temeljno rekonstruisati finansiranje, decentralizovati Fond i obezbediti da novac prati pacijenta kroz sistem. "Još u aprilu imali smo spremne Zakon o komorama, Zakon o lekovima, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i izmene Zakona o osiguranju, ali je iz razlicitih razloga došlo do obustavljanja procedure. Kad je rec o promena u finansiranju, vec u 2003. godini situacija je nešto bolja nego ranije, kad se ugovorima samo priznavalo ono što je vec uradeno. Ove godine ugovori su pravljeni unapred, ali je ipak potrebno napraviti razliku izmedu ugovaranja sa primarnom, sekundarnom i sa tercijarnom zaštitom", kaže Milosavljevic. Primarna zaštita, po njegovim recima, treba da bude besplatna, a Fond ce moci ravnopravno da sklapa ugovore i sa društvenim i sa privatnim sektorom.

Za i protiv promena: Zamerka DS-a reformama koje ja zapocelo ministarstvo zdravlja je sporost - izrada predloga trajala je dugo, a malo vremena je ostavljeno za javnu raspravu. Oni smatraju da to što nije napravljen predlog novog zakona o osiguranju, vec samo ponudene izmene postojeceg, znaci da ideja nije bila zaokružena, vec je bilo važno što pre prezentovati neke rezultate. U DS-u smatraju da navedene predloge Zakona ne treba odbaciti, vec "pristupiti izradi zajednickog predloga koji bi kroz javne rasprave doveo do konsenzusa i do usvajanja novih zakonskih rešenja".

DSS smatra da u predloženim zakonskim rešenjima ministarstva nema znacajnih sistemskih i strateških rešenja, jer "nije promenjena uloga RZZO, nije definisan paket zdravstvenih usluga finansiranih iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, nije jasno odreden osnos državnog i privatnog sektora, nisu odredeni kriterijumi po kojima ce se privatni sektor ukljuciti u mrežu zdravstvenih ustanova".

Ono što se najviše zamera bivšem ministru jeste predlog da se lekarima zaposlenim u društvenom sektoru omoguci da "mimo radnog vremena rade privatno, u svom domu zdravlja". Komentar Društva privatnih doktora stomatologije Srbije je da je to "isto kao kad bi sudije pre podne radile kao državni službenici, a popodne kao privatni advokati", i da je "pitanje da li bi rentgen aparat pre podne kod lekara državnog službenika radio podjednako dobro kao popodne kod privatnika na istom mestu". Tomica Milosavljevic na to odgovara da nije receno da lekari popodne mogu da rade privatno u domu zdravlja, vec da je "to oslobadanje preduzetnickog prostora za profesionalce u zdravstvu". On je naveo da oko 30 odsto novca iz zdravstvenog sektora ide sivim tokovima, i da zabrana privatnog rada samo pospešuje rad na crno. "Mi hocemo da legalizujemo privatni rad, a da li ce lekar ispunjavati obaveze u zdravstvenoj ustanovi u društvenom sektoru, morace da kontroliše menadžer te ustanove", kaže Milosavljevic.

Društvo privatnih doktora stomatologije Srbije predlaže potpunu privatizaciju domova zdravlja. "Zaposlenima treba omoguciti da zakupe ili otkupe domove zdravlja, a pacijentima kroz buduca osiguranja obezbediti da u tom novom privatnom domu zdravlja dobijaju zagarantovani paket besplatnih zdravstvenih usluga", kaže za Reporter Draško Karađinović, portparol ovog Društva. Oni imaju i konkretan predlog za reformu zdravstva: pošto budžet zdravstvenog fonda, koji iznosi 1 milijardu evra, sa sadašnjim stanjem privrede, nece moci da se poveca, rešenje treba tražiti u optimalizaciji paketa usluga, racionalizaciji broja ustanova, i promeni statusa zaposlenih. "Gradanima treba reci da su ocekivanja od sadašnjeg obima zdravstvenih usluga neostvariva, i da paket osnovnih usluga treba prilagoditi realnim mogucnostima koje ce pokrivati osnovne indikacije, i zaštitu odredene populacije. Lekarima u primarnoj zaštiti - domovi zdravlja, apoteke - koji cine 65 odsto od ukupnog broja lekara u državnom sektoru, treba predložiti da, kao u susednim zemljama, postanu privatni preduzetnici koji zakupljuju kapacitete domova zdravlja. Umesto plate, oni bi zdravstvenom fondu u zavisnosti od broja pacijenata i pruženih usluga fakturisali ostvarenu zaradu. Promena vlasnickih odnosa i prelazak na princip placanja lekara i njegovog tima od strane zdravstvenog fonda, a ne po paušalu, garantuje gradanima kvalitetnije i jeftinije lecenje. Najzad, postojecem privatnom sektoru treba omoguciti integraciju u sistem preko planiranja mreže, pregovaranja oko cena i refundiranja troškova pacijenata«, kaže Karadinovic, dodajuci da je, pored osnovnog, potrebno uvesti tzv. drugi i treci stub osiguranja, odnosno dobrovoljna dopunska zdravstvena osiguranja.

Dok se stranke utrkuju da nam dokažu, svaka za sebe, da su najbolje, dotle se privatnici trude da pokažu da su njihove ideje ipak bolje jer su i uslovi za lecenje (a i zarada, valjda) kod njih kvalitetniji. na kraju ce se svi složiti, što ce reci da nam reforme "ne ginu". Što se gradana tice, mnogi su zasad ipak odlucili da se uzdaju u srecu - da bolest nece baš njih da strefi.