|
Podele među stomatolozima nema
Zbog obilnosti informacija koje su prezentirane na konferenciji za novinare, koju je opisala "Politikina" saradnica ("Podela među zubarima", 7. marta 2003.) neke važne činjenice nisu pomenute, pa mislim da bi bilo korisno dopuniti pomenuti članak sa nekoliko podataka koji će pomoći čitaocima da bolje shvate realnosti srpske stomatologije. Podele između nas nema, jer su stomatolozi iz oba sektora jasno pokazali šta misle o nacrtu Zakona o komorama zdravstvenih radnika. Taj nacrt se temelji na istoimenom zakonu iz 1996. god, a predlagač je sadašnje rukovodstvo SDL, sa prof. dr Višeslavom Hadži-Tanovićem na čelu. Zbog apsurdnog koncepta dobio je neprelaznu ocenu od strane srpskih stomatologa. Ali ne samo od stomatologa. Podsetimo, nacrt Zakona o komorama zdravstvenih radnika je već u decembru prošle godine vraćen od republičke Vlade zbog ustavnih neusaglašenosti koje su posledica suštinske kontradikcije spajanja veća lekara iz državne službe i veća privatnih lekara u jednu hibridnu komoru sa zajedničkim organima odlučivanja, jednim direktorom komore, zajedničkim privrednim i pravnim nadležnostima... Drugačije rečeno, to je kao kada bi spojili sudije (državne činovnike) i advokate (privatne preduzetnike) u jednu komoru koja treba zajednički i složno da odlučuje o platama jednih i porezima drugih! U januaru ove godine, Nacionalna ekspertska grupa za stomatologiju, formirana od Ministarstva zdravlja je posle temeljne analize nacrta zakona, uz pomoć specijalizovane advokatske kancelarije ustanovila neusaglašenosti sa Ustavom Republike Srbije i zatražila odvajanje državnog od privatnog sektora u zdravstvu, kako bi se izbegao permanentan konflikt interesa i druge pravne nelogičnosti. U Nacionalnoj ekspertskoj grupi, tročetvrtinsku većinu čine stomatolozi iz državne službe, ali to im nije smetalo da ustanove paradoksalnost zakonskog koncepta i shvate svu potencijalnu opasnost po zdravlje naših sugrađana. Isto se desilo i na godišnjoj skupštini Stomatološke sekcije Društvo lekara Vojvodine SLD u Novom Sadu, u februaru ove godine. Članovi ove sekcije, inače stomatolozi iz državnog i privatnog sektora, su jasno uvideli štetnost hibridne komore, jer ova ne postoji ni u jednoj zemlji EU. Odbacivanju hibridne komore se pridružuju i brojna regionalna udruženja lekara i stomatologa (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Sombor, Vršac, Zrenjanin, Kragujevac, Kruševac, Čačak, Užice...). I konačno, na konferenciji za štampu u petak, 7. marta, odmah posle sastanka republičkog saveta za zdravstvo, ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević je ponovo otvorio javnu raspravu u vezi sa ovim zakonskim predlogom, očigledno nezadovoljan ponuđenim rešenjima od strane rukovodstva SLD. Znamo da u susednoj Hrvatskoj ili Bugarskoj danas ima manje od tri odsto stomatologa zaposlenih u državnoj službi. Svi ostali su kroz reformu i privatizaciju primarne zdravstvene zaštite, po modelu koji postoji u Zapadnoj Evropi, prešli u privatni sektor. Ta bliska vizija budućnosti i za našu zemlju čini da stomatolozi nisu podeljeni oko oblika profesionalne organizacije, jer kao praktični i konkretni ljudi ne žele da gube vreme i energiju na neke nebulozne komore pravljene po diktatu ondašnjih JUL-ovskih čelnika zdravstva. A predstavljanje evrokompatibilnog modela organizovanja lekara biće urađeno već tokom republičke javne rasprave. Stomatolozi Srbije hoće u Evropu i svesni su, za razliku od nekih kojima je časovnik stao još u prošloj deceniji, da to mogu samo kroz preuzimanje modela komore koje te napredne zelje imaju. Dr Draško Karađinović
|
||||||
