Kada građanin čuje nove izraze koje koristi ministar zdravlja u Skupštini Srbije kada priča o zakonima iz zdravstva stiče utisak da se spremaju ozbiljne novine. A da li je baš tako?

Jedan od udarnih slogana ministra je "pacijent bira lekara". Međutim, kako je zakon skrojen izbor je moguć samo u državnoj ustanovi, tako da građani ne može u stvarnosti da slobodno bira između državnog i privatnog sektora. To jest može, ali ako ide kod privatnika ponovo sam snosi troškove lečenja iako je već platio obavezni zdrvstveni doprinos. Pravi izbor znači nešto potpuno drugo: mogućnost da se leči gde želi i da bude refundiran od zdravstvenog fonda u visini cene, obima i sadržaja usluga koji su garantovani u okviru prava iz osnovnog paketa usluga u skladu sa sredstima obaveznog osiguranja. Što ne bi trebalo da je problem, sobzirom da ministar za skupštinskom govornicom tvrdi da je precizno utvrdio ona prava koja se građanima garantuju iz sredstava obaveznog osiguranja . U suprotnom, i po novim zakonima milioni građana koji se leče kod privatnika ponovo plaćaju lečenje dva puta što je za državu koje teži ka Evropi neprihvatljiva diskriminacija ali i ogromno rasipanje novca.

Slično je i sa listama čekanja. U članu kojim se definiše liste čekanja za složene i skupe usluge, postoji mogućnost da pacijent na "lični zahtev" preskoči listu čekanja. Kada neko ima "lični zahtev" onda se podrazumeva da je spreman i da snosi troškove svog zahteva. Tako se legalizuje mogućnost da onaj ko može da plati ide preko reda i privilegovano koristi državni resurs iako je ovaj finansiran od svih građana. Koja je onda svrha liste čekanja ako u samom zakonskom tekstu postoje odredbe koje zaobilaze osnovni princip pravednosti i dostunosti zdravstvene usluge?

Najrečitiji je onaj famozni član 199. koji predlaže da lekar-državni službenik bude istovremeno i privatnik kroz "dopunski rad". To se "odlično" uklapa sa "listom čekanja" jer ono što se ne stigne pre podne u operacionoj sali ili magnetnoj rezonanci, pacijent može, ovog puta na "lični zahtev" (i za pare) da dobije posle podne kod istog lekara koji ovog puta u svojstvu privatnika u državnoj bolnici.

Zbog očiglednog konflikta interesa i divlje privatizacije državne imovine, ovakva rešenja će dodatno smanjiti već nisku produktivnost državnog zdravstva. Samim tim, od smanjena javne potrošnje kao proklamovanog cilja nema ništa; nema ništa. A u zdravstvu, i pored novih izraza, će se nastaviti stara priča; ko može da plati taj će se lečiti.

dr Đurica Parabućski

privatni stomatolog

Subotica