Srbija je zaokupljena velikim političkim temama, ali u ovoj fazi tranzicije pred društvom stoji i pitanje izbora socijalnog modela države. Pa i reforme socijalnih fondova.

Reč je pre svega o penzionom i zdravstvenom fondu koji, prema ovogodišnjim planovima premašuju 460 milijardi dinara ili oko 5,7 milijardi evra.

Zna se, pri tome, da je srpski penzioni fond u hroničnom deficitu od 1,2 milijarde evra koje pokrivaju dotacije republičkog budžeta. Uzroci deficita su uglavnom poznati: krajnje nepovoljan odnos broja osiguranika i broja korisnika, velika nezaposlenost zbog sporog privrednog rasta, nepovoljna demografska struktura. Izvesno usporavanje rasta deficita postignuto je restriktivnim merama kao što su podizanje starosne granice odlaska u penziju, usklađivanje penzija s rastom troškova života i zarada, strog obračun staža. Mere su, međutim, palijativne i daleko su od preko potrebne strukturne reforme.

Ono što se ne zna je – kako dalje. Osim što je očigledno da se pored postojećeg obaveznog osiguranja po principu tekućeg finansiranja mora uvesti i osiguranje na temelju kapitalizovane štednje – sve ostalo je pod znakom pitanja.

Da li želimo dvostruki penzioni model, s obaveznim i dobrovoljnim osiguranjem, ili onaj „sa tri stuba” od kojih su prva dva obavezna a treći dobrovoljni – to tek treba odlučiti. Šta uraditi sa suficitarnim penzionim fondom privatnika, jer začudo i takav postoji. Neki ekonomisti upozoravaju da bi formiranje dva obavezna osiguranja dovelo u pitanje mogućnost isplata penzija i na sadašnjem nivou. Oni koji se protive ovakvom razmišljanju kažu da država ne može da čeka jaču privredu da bi reformisala penzioni sistem već valja slediti primer drugih zemalja u tranziciji. A one su za penzionere uspostavile obavezni višeslojni sistem.

Slične dileme postavljaju se povodom reforme zdravstvenog fonda. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) ima za ovu godinu projektovani budžet od 144 milijarde dinara (1,8 milijardi evra), što je povećanje od neverovatnih 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je budžet iznosio 115 milijardi. Najveći deo javnih sredstava za zdravstvenu zaštitu prikuplja se doprinosima za obavezno osiguranje, tj. namenskim porezima za zdravstvo čiju osnovicu čine bruto plate zaposlenih. Ukupni troškovi zdravstva su, međutim, mnogo veći jer na ovaj iznos treba dodati i plaćanja iz privatnih izvora.

I na strani prihoda i na strani rashoda u zdravstvenom budžetu potrebne su suštinske korekcije kako bi se otklonila velika rasipanja. Ali, pitanje je kako prikupljati doprinose za zdravstvo; da li kroz državni monopolski fond kao što je RZZO, za čije nedostatke svi znamo, ili preći na pluralni model obaveznih javnih i privatnih osiguranja, kako se to već radi u više zemalja u tranziciji, a po uzoru na države EU.

Javne debate za sada nema, osim sporadičnih reagovanja činovnika RZZO koji pseudosocijalnim razlozima obrazlažu prednosti monopolskog položaja ustanove u kojoj primaju plate. To je razumljivo iz ugla gledanja dotičnih činovnika jer oni su prvi korisnici tih privilegija. Uporno propovedanje principa solidarnosti i jednakosti se uostalom u prošlosti često pokazalo kao najefikasniji način da birokratija dođe do visokih prihoda. Šta je sa interesima ostalih, osiguranika i poreskih obveznika? Da li za građane nije bolje da imaju mogućnost izbora kroz ponudu nekoliko osiguravajućih zdravstvenih zavoda? Primera radi, Švajcarci, inače ekonomski vrlo napredan narod, prošlog meseca su na nacionalnom referendumu nedvosmisleno odbacili mogućnost formiranja državnog monopolskog fonda izjašnjavajući se velikom većinom za postojeći pluralizam obaveznih privatnih zdravstvenih osiguranja.

I u Srbiji, optimalan izbor novog penzijskog i zdravstvenog modela imaće veliki uticaj na zdravlje, blagostanje i prosperitet svih njenih građana. I obrnuto, nekvalitetne odluke dodatno će nas udaljiti od ostvarivanja vitalnih interesa stanovništva, kao i od evropskih tokova. A ne treba ni podsećati – tranzicija ni u jednoj zemlji nije zaustavljena, samo je pitanje kojom brzinom i sa koliko troškova, socijalnih i ekonomskih, se ide u promene.

Društvo privatnih lekara i stomatologa Srbije
Draško Karađinović
[objavljeno: 19.04.2007.]