Odličan predlog

"Ovako ne može dugo",  13.2.

Sa velikim interesovanjem i odobravanjem sam pročitao razgovor sa  g.Zoranom Drakulićem, jednim od naših najuspešnijih poslovnih ljudi, o neophodnosti da se ministarstvu finansija pruži stručna pomoć. G. Drakulić je govorio o tome kako ministar finansija, hvaleći se punim budžetom i smanjenim deficitom, ne shvata da visoki porezi i doprinosi koji pune taj budžet u realnosti ubijaju privredu. A građani žive, odnosno mogu da žive bolje samo ako se privreda razvija, što je sa sadašnijm nametima nemoguće jer oni zapravo favorizuju javnu potrošnju a ne investicije. U tom kontekstu, g. Drakulić smatra da je ministru finansija neophodna stručna pomoć i to od ljudi koji su uspešni privrednici i dobro poznaju pravila tržišta kako u Srbiji tako i u svetu.

Ja ovaj predlog apsolutno podržavam, ali bih ga proširio i na druge resore gde je očigledno da ne postoje reformski kapaciteti. Jedan od tih je Ministarstvo zdravlja, koje ni posle skoro tri godine, pod rukovodstvom ministra dr.Tomica Milosavljević, ne može da iznedri sistemske zakone koji će reformisati naše zdravstvo. I ovi novi nacrti zakona su retrogradni pa umesto da omoguće jeftiniju i efikasniju zdravstvenu uslugu građanima, jačaju štetni i skupi državni monopol uz dodatnu birokratizaciju celog sistema. Nažalost, privatni sektor nije  učestvovao u izradi nacrta ponuđenih zakona pa nije bio u prilici da predloži organizaciona rešenja primerena evropskim standardima. Žestoke kritike koje je u toku javne rasprave celokupna stručna javnost uputila na račun predloženih zakona iz oblasti zdravstva samo su još više ukazale na nesposobnost zdravstvene birokratije da otpočne sa stvarnim reformama.

Ovo ponavljanje promašaja  može se objasniti činjenicom da  visoki funkcioneri ministarstva, uključujući i samog ministra, imaju radno iskustvo isključivo vezano za javni sistem i ustanove sa budžeta pa je za ovu grupu službenika veoma teško da prihvate liberalno-demokratski sistem vrednosti. A ovaj sistem vrednosti, između ostalog zahteva stalno proveravanje menadžerskih i stručnih rezultata, prihvatanje konkurencije i oslanjanje na sopstvene snage u tržišnoj utakmici.

Ukratko, ponuđeni koncept u zdravstvu, a kako vidim i u finansijama, je u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima kapitalističkog uređenja i liberalno-tržišne privrede kojoj teži današnja Srbija. Oni su zapravo proizvodi ideološke nostalgije za prošlim vremenima kada su birokrate pod plaštom "besklasnog" društva bili epicentar i jedini regulator državne potrošnje.

Opisane pravne i privredne kontradiktornosti, analizirane na primeru iz zdravstva ili finansija, zapravo ukazuju na mnogo dublje simptome otpora u reformisanju javnog sektora. Simptomi koji obuhvataju deklarativno prihvatanje (a intimno opiranje) promena, nedovoljnu stručnost i neshvatanje prirode novog društvenog poretka, dokaz su da ideološka tranzicija srpskog upravno-administrativnog aparata nije izvršena, uprkos bučnom reformskom fraziranju.

Činjenica da smo se zaglavili u procesu tranzicije je sigurno i posledica ovih subjektivnih prepreka pa predlozi poput ovog koji je učinio g. Drakulić, koliko god da su bolni za sujetu lokalnih eksperata, predstavljaju najkraći put do modela države koja se ne bazira na rasipanju, konfliktu interesa i monopolu.

 Dr Đurica Parabućski

privatni stomatolog, Subotica