Jedna od malobrojnih ustanova na ovim prostorima koja već decenijama radi na popularizaciji zdravstvenog turizma je Institut za medicinsku rehabilitaciju „Dr Simo Milošević” iz Igala, koji je ovih dana obeležio tridesetu godišnjicu rada sa pacijentima iz Norveške i drugih skandinavskih zemalja. U ovaj institut svakodnevno pristižu stotine stranaca koji su zakoračili u šestu deceniju života, ali i mladih koji preventivno žele da provere zdravstveno stanje.

– Imamo mnogo pacijenata koji su preživeli infarkt ili kojima je ugrađen stent. Pun pansion sa pet terapija košta 38 evra, a lekarski pregled 55 evra, dok nam gosti prosečno ostaju 17,8 dana. Nažalost, nemamo potpisan ugovor sa srpskim fondom, tako da svi koji dolaze plaćaju punu cenu boravka. Izašli smo u susret poljoprivrednicima iz Vojvodine koji mogu da ostvare 22 odsto popusta na naše usluge – rekao je Željko Andrić, pomoćnik generalnog direktora za hotelijerstvo Instituta „Dr Simo Milošević”.

I dok se u Crnoj Gori diče činjenicom da iz godine u godinu sve više stranaca dolazi u ovu zemlju zbog lečenja, u Srbiji se situacija u ovoj oblasti nije pomerila sa mrtve tačke. Svi su saglasni da svetu treba pokazati kakva se vrhunska hirurgija i inovativne metode rade u našim bolnicama, ali o oživljavanju zdravstvenog turizma niko ne govori.

Ministarstvo zdravlja nema jasnu strategiju na koji način bi ova oblast mogla da se ponovo pokrene, jer smatra da u bolnicama mnogo ljudi čeka na operacije i preglede. Ali, kako kažu u ovoj instituciji, dali su odrešene ruke institutima i klinikama da u dogovoru sa upravnim odborima mogu da formiraju cene usluga koje bi ponudili strancima i na taj način razvijali ovu vrstu turizma.

– Neophodno je dosta novca uložiti u preuređenje prostorija i stvoriti luksuz na koji su stranci navikli. Važno je da svaki pacijent ima svoje kupatilo, kao i da mu hrana stiže da vreme, a mi imamo problem čak i sa nedostatkom servirki zbog racionalizacije. Naš fond treba da sklopi ugovore sa fondovima drugih zemalja i ponudi im naše usluge. Svi moramo da se zapitamo nad činjenicom da se kod nas samo otvaraju velelepne banke i da ih niko ne dira, a nas stalno pitaju od kog novca preuređujemo zgrade. Hirurg koji stalno dežura ima platu kafe kuvarice u banci, a ukoliko bi se zdravstveni turizam razvio dobijali bi bar malo veće plate – istakao je dr Siniša Pavlović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Oni medicinari koji se sećaju srećnih vremena kažu da pre 20 godina nismo mogli da se odbranimo od stranih pacijenata koji su stizali iz Zapadne Evrope, Libije, Egipta i drugih zemalja, a da sada samo ponekad dolaze ljudi iz bivših jugoslovenskih republika, koji najčešće preko rodbinskih veza ili putem Interneta saznaju koje se sve intervencije kod nas obavljaju.

Dr Draško Karađinović, portparol Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije, objašnjava da naši privatni stomatolozi mogu da pariraju stranim, ali da su kod nas cene popravke zuba višestruko niže.

– Stomatologija može da postane najbolja izvozna grana i da prikuplja velika devizna sredstva. Ranije su Austrijanci i Nemci išli u Mađarsku da srede vilicu, jer su cene tamo bile niske. Ulaskom ove zemlje u Evropsku uniju sada je tamo sve skupo, pa bi zato ti pacijenti mogli da se preorijentišu na naše stomatologe. Privatni sektor tražiće od Ministarstva zdravlja da što pre pokrene inicijativu za osvežavanje zdravstvenog turizma – naglasio je dr Karađinović.

Poređenja radi, treba imati na umu da u zapadnim zemljama popravka zuba košta oko 50 evra, a kod nas 20 evra, da za ugradnju kuka u Nemačkoj treba izdvojiti oko 7.000 evra, a kod nas 3.000 evra. Za silikonske grudi naši plastični hirurzi uzimaju oko 2.500, a strani 10.000, za operaciju nosa 4.500 evra, dok u Srbiji takva intervencija staje 2.500 evra.

Sve ovo govori u prilog tome da su stranci počeli da razmišljaju o svom zdravlju na drugačiji način. Kada isplaniraju odlazak na odmor, obavezno ostave nekoliko dana da bi negde usput obavili operaciju za koju bi u svojoj zemlji morali da izdvoje ogromne sume novca. Zbog toga, većina medicinara smatra da je naša šansa u tome da im pružimo što kvalitetnije intervencije u klinikama i oporavak u banjama, a da zarađeni novac uložimo u opremu i poboljšanje uslova za lečenje naših građana.