sreda, 4.januar, 2006.

Bez slobodnog izbora nema reforme stomatologije

"Kraj besplatne popravke zuba", Politika, 28.12.2005.

Reforma u stomatologiji još nije ni počela a već se čuju polemički tonovi. Tako profesori sa stomatološkog fakulteta u Beogradu hvale ozakonjenje plaćanja usluga u državnim ambulantama  jer kažu da je vreme da se "završi sa socrealističkim pričama". Ovakva ultraliberalna razmišljanja su bizarna, tim pre što dolaze od državnih činovnika koji primaju sigurnu platu iz budžeta. Logičan produžetak ovako tržišnog razmišljanja bi bio da profesori zatraže da prestanu da primaju platu iz budžeta već da žive od svog učinka i broja urađenih plombi, sobzirom da se već zalažu za plaćanje stomatoloških usluga u državnim ustanovama. Međutim, takav principijelni zahtev profesora nisam zapazio u članku što se možda može objasniti novinarskom omaškom?!

Ovako, ispada da je reforma stomatologije nekome majka a nekome maćeha. Jer lekari-državni službenici - i dalje će primati platu iz zdravstvenog budžeta a građani će morati sve da ponovo plaćaju iz džepa kada odu da se leče na stomatološki fakultet ili u dom zdravlja. Građani, to jest svi mi, opravdano se pitaju koja je onda svrha obaveznog zdravstvenog doprinosa ako velika većina usluga mora da se "duplo" plati iz džepa u državnim ambulantama? Zar nije onda bolje štedeti pare i plaćati kada se ukaže potreba za lečenjem? Uostalom, nije li ovo "duplo" plaćanje važan razlog što građani stalno otežu sa uplatama dorinosa jer ne shvataju razlog plaćanja. I nije li "duplo" plaćanje uzrok lista čekanja, vanstandarnih usluga i drugih koruptivnih mehanizima koji se baziraju na monopolu državnog davaoca usluga.

To takođe znači da se ponovo stvaraju dve klase lekara. Jedna privilegovana klasa državnih stomatologa koji uživaju u čarima monopola nad destinama milona evra zdravstvenog budžeta, primaju plate i imaju pokrivene troškove a sada još i legalnu mogućnost da ostvare ekstraprofit kroz novčanu "participaciju" građana. I to sve u zgradama i sa opremom koju smo svi platili. Druga klasa lekara-privatnika je sama investirala, snosi rizik tržišne utakmice a njihovi pacijenti su teško diskriminisani jer nemaju prava na refundiranje troškova iz zdravstvenog doprinosa. I za njih se postavlja pitanje - da li treba da uplaćaju poreze i doprinose kojima finansiraju nelojalnu konkurenciju. Posebno, što bi bez obaveznih davanja u budžet usluga kod privatnika bila mnogo jeftinija pa bi lečenje bilo dostupno svim građanima!

Bez realnog izjednačavanja državnog i privatnog stomatologa i prava građanina da bira gde će se lečiti za svoj doprinos, kako je to već urađeno u drugim uspešnijim tranzicionim zemljama, nema reforme već samo dodatnog rasipanja i gubljenja vremena. I dodatnog udaljavanja od evropskih standarda.

Dr stom Aleksandar Stričević

Sombor