Krajem prošle godine su usvojeni zakoni o zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i komorama zdravstvenih radnika koji na bitan način menjaju položaj i funkcionisanje državne stomatološke službe u sistemu zdravstvene zaštite.

Podsećamo da je državna stomatologija u svim susednim tranzicionim zemljama promenila status pa su stomatolozi od državnih službenika postali privatni preduzetnici, to jest samostalni pravni subjekti kako je to već oduvek u Evropskoj uniji. Ove strukturne promene su se dešavale još početkom 90-tih godina prošlog veka pa je tako u državnom sektoru ostalo između 5-8 % stomatologa dok su ostali postali privatnici. 

Sa novom zakonskom regulativom, ovaj proces je zahvatio i našu stomatologiju. Prvi korak je bio uspostavljanje dohodovog principa u radu državne stomatologije pa su zbog toga napravljeni dva cenovnika. Jedan cenovnik za stomatološke usluge koje refundira RZZO kojim se pokrivaju vulnerabilne kategorije stanovništva kao i određene patologije i drugi cenovnik kojim se propisuju maksimalne cene usluga u državnim ustanovama za ostalo stanovništvo. Uveden je i pojam izabranog stomatologa u domu zdravlja kao terapeuta prvog kontakta i koji po potrebi daje uput za specijalistu, najčešće ortodonta ili hirurga. Za sada, pacijenti koji spadaju u vulnerabilne kategorije ne mogu da biraju stomatologa već ako žele da se leče "besplatno" moraju da idu kod državnih lekara. Međutim, jasno je da će osiguranicima iz vulnerabilnih grupa morati da se brzo ponudi pravo da slobodno biraju stomatologa u državnom ili privatnom sektoru po principu "novac prati pacijenta".

Finansijskim planom RZZO za 2006. godinu za stomatologiju je predviđeno oko 22 miliona evra što predstavlja snažno smanjenje u odnosu na predhode godine pa je evidentno da ministarstvo očekuje da stomatološka služba pređe iz položaja budžetskog korisnika na sistem značajnog samofinansiranja. U našoj stomatologiji, oko 3300 lekara radi u državnom sektoru od kojih su oko7% zaposleni na univerzitetima a ima nešto preko 1600 privatnika. Sa sestrama i tehničarima u državnoj stomatologiji ukupno ima oko 10 000 zdravstvenih radnika.

Prvi meseci ove godine su bili vreme testiranja ovog modela reforme stomatologije, kako za ministarstvo zdravlja tako i za zaposlene ali je svima postalo jasno da nema više povratka na staro.

Posle početnog šoka došlo je vreme prvog bilansa i definisanja nekoliko opcija. Administracija je izračunala da je mesečno potrebno od 150.000 do 250.000 dinara bruto prihoda po radnom timu (lekar, sestra, tehničar) da bi se pokrili troškovi plata, zakup prostora, struja, voda, amortizacija opreme i troškovi materijala u domu zdravlja. Zbog visokih troškova jedan deo stomatologa koji ima uslova će napustiti dom zdravlja i otići u sopstvenu privatnu praksu ili će se zaposliti kod privatnika. Drugi će ostati u domu zdravlja u očekivanju da ministarstvo zdravlja iznađe pravne modalitete zakupa prostora i opreme kako bi kao privatnici ušli u ugovorni odnos sa državnom zdravstvenom ustanovom i formalno ostali u domu zdravlja, ali privredno de facto potpuno nezavisni. Treća grupa, koja će najverovanije biti i najmanja će ostati da rade za platu i kroz fleksibilno radno vreme će pokrivati hitna stanja i socijalno ugrožene građane.

Istovremeno, sa ovim promenama teku pripreme za osnivanje stomatološke komore koja će biti obavezna za sve stomatologe koji se bave zdravstvenom delatnošću. Sobzirom na postojanje državnog i privatnog sektora traže se modaliteti koji će obezbediti ravnopravnost u učestvovanju i odlučivanju, posebno što će doći do brzog smanjivanja u broju jednih i porasta kod drugih. Posebna pažnja se posvećuje iznalaženju što racionalnijeg oblika komore kako bi se opasnost od veštačkih birokratskih troškova i arbitrarnih odluka smanjila na najmanju moguću meru.

Ukratko, sobzirom na brzinu reformskog dešavanja, državnim stomatolozima predstoji jedan dinamičan period promena i prilogođavanja novim okolnostima. Ali, i to je cena puta u Evropu.