subota-nedelja, 29/30.1.2005.
Nelegalne
ordinacije, nažalost,
postale sastavni deo našeg zdravstvenog ambijenta
Nekada
je bilo drugačije, barem su se krili. Danas izgleda, straha više nema.
Evo vizitkarte, pa dođite kod mene i to ćemo srediti, rečenica
je koja se veoma često čuje u razgovoru zdravstvenog osoblja i
pacijenata.
Prema podacima kojima raspolaže Društvo privatnih doktora stomatologije
Srbije i Društvo privatnih lekara I stomatologa Srbije, na oko 1.500
registrovanih privatnih stomatoloških ordinacija dolazi preko 2.000
neregistrovanih, a kako za GL tvrdi portparol oba ova društva, dr Draško
Karađinović, sličene proporcije važe I kada se radi o
lekarskoj praksi.
-Reč
je o toliko čestoj pojavi da se može slobodno reći kako je ona
postala deo našeg zdravstvenog ambijenta – kaže dr Karađinović.
Po
njegovim rečima, u nelegalnim ordinacijama u najvećem broju rade stomatolozi-državni
službenici zaposleni u domovima zdravlja, klinikama i zavodima koji, kako
govori i početak ove priče, upravo
u tim ustanovama uglavnom regrutuju pacijente.
-
Građani već znaju
da kod državnog stomatologa uvek nešto nedostaje: ili je pokvarena turbina,
ili nema materijala, doktor je na bolovanju, zakazuje se za iduću godinu,
itd. Jednostavno, stvara se ambijent oskudice usluga i materijala
pa onda pacijentu ne preostaje ništa drugo nego da
se sporazume sa zubarom i i da kod njega privatno popravi zube – pobliže
objašnjava sintagmu "regrutovanje pacijenata" naš sagovornik.
Dr
Karđinović tvrdi da rad na crno u zdravstvu, a posebno državnih službenika,
istovremeno nanosi zdravstvene
i ekonomske posledice po građane i državu. Neprijavljeni privatnik,
ilegalac, umanjuje prihode države i narušava njen ugled a građane
primorava, s druge strane, da se snačaze i pomoću mita, dakle za višu
cenu, dok oni koji ne mogu da korumpiraju ostaju bez usluga, iako na njih
imaju pravo.
- Uslovi u ilegalnim ordinacijama su daleko ispod higijenskih i
tehničkih standarda, a u njima neije retkost rade i nestručni ljudi.
najčešće rade nestručni ljudi ili se radi nestručno,
pacijenti nemaju odgovarajuću zaštitu i prisutan je ozbiljan zdravstveni
rizik, posebno kod teških infektivnih bolesti kao što su hepatitis (žutica),
tuberkuloza, ili HIV. Sem toga, oni bez
prijavljene ordinacije ne podležu obaveznim higijensko-medicinskim i
sanitarnim kontrolama – objašnjava Karađinović, uz napomenu da
"ilegalci" ne plaćaju poreze i
socijalne doprinose čime se potkradaju javne finansije za više miliona
evra godišnje.
Naš
sagovornik smatra da ilegalnog rada iamviše u urbanim nego ruralnim
sredinama, jer je, po njegovom mišljenju u gradovima veća koncentracije
zdravstvenih ustanova što donosi bolju mogućnost za regrutovanje
pacijentata a veće su i mogućnosti da se rad na crno prikrije.
Naime, ilegalne ordinacije su često spolja neuočljive što je i logično,
pošto se u njih ide jedino po preporuci.kako naglašava dr Karađinović,
u suzbijanju rada na crno, DPDSS i DPLSS nastoje, pre svega, da deluju
preventivno:
-Najpre,
pokušavamo da kroz informisanje upozorimo naše građane na rizike koijma
se izlažu traženjem usčuga u takvim ordinacijama. Sem toga, čalnovi
našeg društva imaju u svojim ordinacijama, na vidnom mestu, istaknut dokaz o
tome da je njihova ordinacija, što bi se reklo, regularna. Uvođenjem te
vrste obaveštenja želimo da pacijentima skrenemo pažnju da su zaštićeni,
budući da legalne ordinacije ispinjavaju sve neophodne zdravstvene i
sanitarne uslove za rad.
S.Č.