Srpsko udruženje korisnika zdravstvenih usluga, "Klub zdravlja" traži da se u Srbiji poštuje Evropska povelja o pravima pacijenata; dr Draško Karađinović za GL upozorava
Skoro
polovina građana ne ide kod lekara kada su bolesni jer im je to preskupo!
NOVI
SAD - Zdravstvene usluge nisu danas dostupne svakome, jer ne mogu da ih plate
oni siromašniji, a u domovima zdravlja i bolnicama nedostaju i određena
dijagnostička sredstva i lekari određenih specijalnosti. A pravo na
očuvanje zdravlja, pravo na lečenje i pravo na dostupnost
zdravstvenih usluga, osnovna su prava pacijenata, koja su zagarantovana
Evropskom poveljom o pravima pacijenta, donetoj 2002. godine u Briselu. Ovo za
GL ističe Zorica Marković, predsednica Srpskog udruženje
korisnika zdravstvenih usluga, "Klub zdravlja", prvog udruženja građana
u kome su se okupili svi korisnici zdravstvenih usluga, a ne samo pacijenti, a
među osnivačima su i lekari.
Markovićeva
ističe da su baš lekari iz primarne zdravstvene zaštiti inicirali
stvaranje ovog udruženja pre nekoliko meseci, za koje vlada veliko
interesovanje širom Srbije. Naša sagovornica najavljuje da će se ova
organizacija korisnika zdravstvenih usluga proširiti i na Vojvodinu.
-Organizovali smo se u duhu Evropske povelje o pravima pacijenata, koju Srbija mora poštovati i sigurno će je morati ratifikovati, ukoliko želi da uđe u Evropsku uniju. Hrvatska i sve zemlje u okruženju već su donele zakone o pravima pacijenata, a zahtev da se i kod nas donese takav zakon biće jedan od prvih koji ćemo uputiti republičkim zdravstvenim vlastima - kaže Markovićeva.
On kaže da su danas u zdravstvu
"deklarativno vrlo široka prava pacijenata, a u realnosti su sužena,
bez mehanizama zaštite
pacijenta, pa čak, paradoksalno, restriktivna i represivna po pacijenta
koji pokuša da se žali". -Neophodno
je da se implementiraju iskustva razvijenih demokratskih država i u
zdravstvenom sistemu kroz suštinsko učesce nevladinih organizacija u
odredjivanju prioriteta zdravstvenih resursa.Tim pre što Srbija spada u
zemlje sa najvećom zdravstvenom potrošnjom u Evropi jer ukupna potrošnja,
iz javnih finansija i direktnog plaćanja pacijenata iz džepa iznosi
preko 10% BDP. U poređenju sa ostalim tranzicionim
zemljama, tolika potrošnja predstavlja preteško breme za nejaku privredu i
negativan signal za potencijalne investitore-
ističe Karađinović.
Pacijenti nezaštićeni
"Klub
zdravlja" okuplja korisnike zdravstvenih usluga i u javnom i u privatnom
sektoru zdravstva i nastojaće, kao "civilni sektor"
da postane partner državi u formiranju zdravstvene politike.
-U
ovom trenutku javni i privatni sektor zdravstva nisu integrisani, ali mi
ćemo se svakako zalagati da do toga dođe, pre svega na korist
pacijenata - ističe Markovićeva.
Dr
Radmila Railić, stomatolog u Domu zdravlja "Stari
Grad" u Beogradu kaže za GL da će "Klub zdravlja"
zahtevati izmene novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, budući da primedbe
struke nisu uzete u obzir prilikom njegovog donošenja pre godinu dana.
-Naš
osnovni cilj je vraćanje korisnika zdravstvenih usluga i pacijenata u
centar zdravstvene zaštite, jer su sada na marginama zdravstvenog sistema.
Drugim rečima, želimo da budemo aktivni partneri u donošenju zakona
koji se tiču zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Za sada
postoji samo obavezno zdravstveno osiguranje i svi mi od bruto svojih ličnih
dohodaka izdvajamo 12,3 ili 12,6% za zdravstveno osiguranje. Za taj novac u
svakom delu zdravstvenog sistema, u svakom segmentu zdravstvene zaštite mora
da postoji minimalni paket zdravstvenih usluga, kakvih danas nema, a svaki
osiguranik mora znati na koji način se troši njegov novac - smatra dr
Railić.
-Organizovanje
korisnika zdravstvenih usluga kroz udruženje je neophodna etapa u
modernizaciji našeg zdravstvenog sistema i predstavlja prvi korak uključivanja
gradjana u proces donošenja odluka o trošenju njihovog novca - komentariše
za GL dr Draško Karađinović, stomatolog iz Novog
Sada i portparol Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije.
On kaže da su veliki priblemi domaćeg zdravstva, osim ogromnih troškova,
i "slab kvalitet usluga kao i neprihvatljivo niska dostupnost lečenja
velikom broju građana".
-
Poražavajući podatak
Svetske banke da čak 45% naših građana ne ide kod lekara kada su
bolesni jer im je to preskupo, ukazuje na tešku nepravednost sadašnjeg
"besplatnog" zdravstvenog sistema - kaže Karađinović.