|
U Stomatološkoj službi Doma zdravlja
"Novi Sad" cene nekih usluga poskupele su u proseku za 20 posto. Tako
je plombiranje zuba skuplje za 100 dinara i staje od 500 do 700 dinara,
dok je nadogradnja zuba 800 dinara. Vađenje zuba, umesto 400, košta 500
dinara, a komplikovano vađenje je sa 600 poskupelo na 700 dinara.
Direktor Doma zdravlja dr Đorđe Petrović
rekao je da je ova zdravstvena služba jedina prinuđena da sama
obezbeđuje novac za plate, materijalne i ostale troškove. Pritom,
podignute su im norme, tj. iznosi koje moraju da naplate pacijentima
kako bi obezbedili novac za sve te troškove.
Parcijalna akrilna proteza bila je
4.500, a sada je skuplja za hiljadu dinara. Totalna akrilna takođe je
poskupela za hiljadu dinara i njena cena je sada 6.000, totalna proteza
s metalnom bazom sa 11.000 poskupela je na 13.000 dinara, koliko je i
klasična, skeletirana proteza. Ostali protetski radovi nisu poskupeli,
osim parcijalne skeletne proteze s atečmenima ili drikerima, koja je
bila 10.000, a sada je 12.000, dok su atečmeni 900 dinara. Cene
ortodontskih usluga ostale su iste, kao i rendgenska snimanja, koja su
120 i 500 dinara. Nepromenjene su cene stomatološkog, specijalističkog
i kontrolnog pregleda lekara i iznose 200, 300 i 250 dinara.
Usluge koje su u Domu zdravlja oko 40, u
privatnim ordinacijama su od 80 do 100 evra. Resekcija trokorenog zuba
koštala je 6.000, a sada je 8.000 dinara, dok je u privatnoj praksi od
200 do 250 evra. Resekcija jednokorenog zuba poskupela je sa 2.500, na
3.200, dvokorenog zuba sa 3.000 na 4.000 dinara, hemisekcija i
disekcija zuba su sa 1.500 poskupele na 2.000, a cena hirurškog vađenja
zuba ostala je nepromenjena i iznosi 2.000 dinara. Petrović kaže da ova
služba godinu i po nije menjala cene, a poskupljenje od 20 procenata
odgovara i stopi inflacije.
Portparol Društva privatnih stomatologa
Srbije, dr Draško Karađinović kaže za naš list da podizanje cena u
državnoj stomatološkoj službi uopšte nema opravdanja, jer oni i dalje
dobijaju novac od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
– Taj novac
koji dobijaju nije mali, a na njima je jedino da zarade sebi plate. S
obzirom na to da nemaju veliki broj pacijenata, digli su cene kako bi
sebi zaradili lične
dohotke. Građani su opet prevareni, jer oni, zapravo, u državnoj službi
dvaput plaćaju zdravstvene usluge, jednom kad odvajaju doprinos za
zdravstvo, koji nije mali, a drugi put kad im se naplaćuju tzv.
vanstandardne usluge – navodi naš sagovornik.
Na našu primedbu
kako sve govori da će
tek sada nacija biti krezuba, dr Karađinović odgovara da se ta slika
umnogome može promeniti ukoliko u većoj meri zaživi takozvano dentalno
osiguranje. On veruje da će dopunsko privatno osiguranje najpre ući u
stomatologiju, jer će se zato stvoriti uslovi, budući da će, prema
njegovoj proceni, svega deset odsto stomatoloških usluga ostati u
državnim ordinacijama, i to samo za one grupe stanovništva za koje ove
usluge plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a to su mladi,
trudnice, stariji od 65 godina i teški hronični bolesnici.
|
