– Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, koji je zaživeo pre dve godine, državnim zdravstvenim ustanovama omogućeno je da privređuju tako što će naplaćivati vanstandardne usluge. Tako je legalizovana sistemska korupcija dobila zakonski okvir. Član 61 zakona uvodi kategoriju vanstandardnih usluga, a član 57 usluge na lični zahtev i liste čekanja. Usluge idu na teret pacijenta iz njegovih sredstava "po cenama koje utvrđuje davalac usluga", to jest upravni odbor i direktor bolnice ili doma zdravlja.

Reč je, objašnjava Karađinović, o ogromnim sumama gotovog novca koji se svakodnevno uzima od pacijenata. Pošto zakon nije striktno naveo koje se usluge ne smeju naplaćivati, direktori bolnica imaju odrešene ruke da komercijalnom uslugom proglase i vađenje krvi, kaže naš sagovornik, i objašnjava kako funkcionišu ti crni fondovi.

– Direktor ustanove odluči da naplati neke usluge na osnovu navedenih članova zakona. One se naplaćuju u kešu, a ne izdaju se fiskalni, već samo blok-računi, koji nemaju knjigovodstveni značaj i trag. Građani veruju da je sve legalno jer se dešava u državnim ustanovama, a osim toga – dobijaju i račun. Taj novac ne uplaćuje se na budžetski račun ustanove (koji kontrolišu inspektori RZZO), već na poseban račun koji se ne kontroliše – objašnjava Karađinović.

Direktor ustanove, koga postavlja ministar zdravlja, diskreciono koristi ta sredstva za "posebne ili hitne nabavke, vanredne troškove". Sve se to dešava u direktnim pogodbama ili razbijanjem tendera na više manjih, mimo procedure javnih nabavki, pošto novac nije knjigovodstveno zaveden pa ga ne mora pratiti dokumentacija. Njega direktor ispumpava iz ustanove u "prijateljske" firme da bi ga zatim podelili po principu "pola pije, pola Šarcu daje", smatra Karađivnović. Time se prekida legalni platni promet i omogućava da se ilegalni novac potpuno sakrije od finansijske inspekcije.

Po Karađinovićevim rečima, ne može se precizno reći o kojim je sumama reč, pošto u srpskom zdravstvu, jedinom u Evropi, 2008. i dalje ne postoji integralni informacioni sistem koji bi omogućio praćenje ovih plaćanja. Međutim zna se da oko 20.000 pacijenata u našoj zemlji svakog dana plaća vanstandardne usuge. Njihova cena se kreće od 300 do 500 dinara za prostu laboratorijsku analizu do 19.000 za magnetnu rezonancu ili još i više za neku drugu složenu intervenciju.

– Ako se građanima Srbije u proseku za uslugu uzme 3.000 dinara, lako je izračunati da je reč o dnevnoj sumi od 60 miliona dinara. Na godišnjem nivou to je oko 18 milijardi dinara, ili preko 220 miliona evra. Reč je o ogromnoj neprekidnoj pljački građana Srbije, koja po direktnim troškovima daleko prevazilazi stečajnu, saobraćajnu ili carinsku mafiju. A o indirektnim troškovima zbog zdravstvenih posledica da i ne pričamo – navodi naš sagovornik.

Rešenje ovog problema je prosto – uvođenje informacionog sistema koji bi, između ostalog, centralizovano pratio gotovinu koju uplaćuju pacijenti ili uvođenje fiskalnih kasa u zdravstvene ustanove, kaže na kraju Draško Karađinović.

Usluge od 1.500 do 128.000 dinara U Kliničkom centru Vojvodine oni koji ne žele da čekaju ili nemaju overenu zdravstvenu knjižicu za pregled odnosno UZ stomaka i bubrega, moraće izdvojiti 1.800 dinara, za ekspertski ultrazvuk bebe 1.500, tretmani vantelesne oplodnje koje ne pokriva Fond za zdravstveno osiguranje prema cenovniku iz prošle godine staje 96.200, dok metoda ICSI staje 128.200 dinara, a dijagnoza utvrđivanja striliteta je 5.000 dinara. Laparoskopska operacija žuči i klasična operacija bruha ne naplaćuju se osim participacije za mrežicu koja staje od 840 do 7.300 dinara. Laparoskopska operacija bruha košta 21.000 dinara.