Zašto
je nužno potrebna reforma u zdravstvu (II)
Dve
stolice za socijalnu bombu
Ministar zdravlja ovih dana mnogo priča o novim zakonima koji treba da reformišu naše zdravstvo. Međutim, ministar zaboravlja da je tokom javne rasprave zdravstvo Vojvodine jednoglasno odbilo taj zakonski koncept zbog brojnih razloga. Štetne zakone je odbilo i Društva lekara Vojvodine-SLD, koje kao strukovno udruženje okuplja sve lekare iz Pokrajine kao i Društvo privatnih lekara i stomatologa.
Da smo bili u pravu potvrdili su i nedavno eksperti Saveta Evrope, OEBS-a, Saveta za borbu protiv korupcije i Transparency International. Ove eminentne evropske i domaće institucije su konstatovale da određene odredbe predloga zakona iz zdravstva sadrže konflikt javnog i privatnog interesa što ih čini koruptivnim.
Pravnici, ekonomisti i lekari, su se posebno zadržali na odredbi u predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti koja omogućava da državni službenik lekar radi privatno. Svi su se složili da je ovo tipičan primer konflikta interesa i u suprotnosti sa principima na kojima počivaju javne službe. Po evropskim standardima nije prihvatljivo da službenik iz javnog sektora radi privatno u konkurentskoj delatnosti.
Ovu situaciju je lako ilustrovati brojnim primerima iz života jer sedenje državnog lekara ili stomatologa na dve stolice ide na štetu javnog interesa i normalog funkcionisanja državne bolnice, skupe dijagnostike ili ambulante. Tako građani dolaze u situaciju da zdravstvenu uslugu moraju da plate više puta iako su već platili doprinos što predstavlja tešku ekonomsku diskriminaciju i onemogućava dostupnost kvalitetnom i pravovremenom lečenju.
Nefikasnost
i niska produktivnost državnog zdravstva su posledica ovog sistemski
defektnog koncepta. Sedenje na dve stolice državnog službenika donosi
favorizaciju njegovog privatni interes na
štetu poreskih obveznika. Mogućnost da dopunski radi u državnoj službi
odmah stvara liste čekanja odnosno preusmeravanje pacijenata u segment
gde državni lekar dopunski radi. S druge strane, ovaj koncept konflikta
interesa koči reformu i razvoj privatnog sektora jer ne stvara ekonomsku
motivaciju da lekar bude privatnik, rizikuje i investira svoja sredstva.
To
rezultira stagnacijom privatnog sektora i čak ponovnim prelaskom lekara
iz privatnog u državni sektor u trenutku kada se cela privreda privatizuje.
Ukratko, ovo rešenje odgovara određenim interesnim grupama u državnom
zdravstvu koje ga brane i nameću ali je suštinski koruptivno,
antireformsko i suprotno evropskim standardima.
Uostalom,
ako je to moguće za državne lekare, onda nema razloga da sudije ne traže
od ministra pravde da budu posle podne advokati, a carinici bi mogli da traže
od ministra Dinkića da rade istovremeno kao špediteri.
Uticaj
korupcije
Po
brojnim istraživanjima, srpsko zdravstvo je "epicentar" korupcije u
javnom sektoru a po mišljenju građana, zdravstvo je najkorumpiranija
javna služba. Korupcija u srpskom zdravstvu ima sistemski karakter i koči
svaku promenu koja ugrožava privilegije zasnovane na monopolu interesnih
grupa u okviru zdravstvene birokratije. Korupcija stvara paralelno tržište
koje teško ugrožava dostupnost zdravstvenim uslugama i produbljuje
disparitet u zdravstvenom statusu između siromašnih i ostalih slojeva
stanovništva. Međutim, najvažnija reformska posledica sistemske
korupcije je suprotstavljanje interesnih grupa svakoj promeni koja smanjuje
njihovu ilegalnu i neoporezovanu zaradu a ovi predlozi zakona su odlična
ilustracija za takvo ponašanje.
Nažalost,
ministar zdravlja Tomica Milosavljević nikada nije dao valjan razlog zbog
čega insistira na ovom koruptivnom predlogu. Ali zato stalno priča o
perifernim stvarima ne bi li uspavao i zdravstvo i javnost.
Ovo rešenje,
u trenutku kada se sprema više destina hiljada otkaza u zdravstvu, je posebno
loše sa socijalnog aspekta. Svako
ko čita novine zna da MMF zahteva veliko kresanje javne potrošnje što
će dovesti do veliikih otpuštanja zaposlenih u državnom sektoru. Nakon
pet godina lutanja oko pravca reforme, i potpuno nepripremljenog ambijenta za
rerstrukturiranje zdravstvenog sistema, počinje otpuštanje po nekakvim
spiskovima za koje se treba nadati da se neće bazirati na stranačkoj
pripadnosti lekara. Postavlja se pitanje gde će da
rade otpušteni zdravstveni stručnjaci ako oni koji su ostali zaposleni
mogu da rade i u državnom i u privatnom sektoru. Štetan predlog na
nepravedan način favorizuje jednu kategoriju službenika što predstavlja
pravu socijalnu bombu.
Institucije
AP Vojvodine moraju odmah tražiti od republičke Vlade i ministra
zdravlja da povuku na doradu koruptivne zakonske predloge zakona iz zdravstva
i usaglase sa evropskim standardima. Jer, radi se o zdravlju građana,
prioritetnom javnom interesu koji je daleko iznad sitnih stranačkih
prepucavanja i dnevnopolitičkih
natezanja.
Zaštita
prava građana na pravedno i dostupno lečenje nije moguća sa
konfliktom interesa i odgovorni političari to moraju glasno da kažu.
Dr Jovan Rakić
Ordinacija Neomedica
Predsednik
DPLSS za Vojvodinu