U našoj državi zakonom nije definisano da li je lekaru opšte prakse dozvoljeno da pacijentima otvara bolovanja na osnovu analiza iz privatnih kuća. U Domu zdravlja kažu da lekari opšte prakse, ginekolozi, pedijatri i lekari medicine rada otvaraju bolovanje pacijentima bez obzira na to da li su analize ili ultrazvuk urađeni u državnoj ili privatnoj zdravstvenoj instituciji.

Ipak, kako saznajemo, bez obzira na to da li se pacijent stalno leči kod privatnika, on ipak ne može da mu otvori bolovanje jer se ono najčešće ne priznaje u preduzećima. Iako je građanima dozvoljno da se leče gde žele, posebno onima koji uplaćuju i dodatno zdravstveno osiguranje, oni su ipak primorani da odlaze kod lekara opšte prakse kako bi dobili opravdanje.

Tri vrste osiguranja

Portparol Udruženja privatnih stomatologa i lekara dr Draško Karađivović u izjavi za GL kaže je u decembru 2008. godine objavljena Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Uredba predviđa tri vrste dobrovoljnog osiguranja – paralelno, dodatno i privatno zdravstveno osiguranje.

– Poslednje, privatno jedino ima nekog smisla jer važi za osobe koje nisu obuhvaćene obaveznim osiguranjem kod Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO). To je, na primer, kategorija stranaca. Dodatno osiguranje bi trebalo da pokriva troškove zdravstvenih usluga, lekova, novčanih naknada koji nisu obuhvaćeni pravima iz obaveznog osiguranja. Nije jasno da li će to obuhvatiti i pokriće dela troškova do pune cene usluge. Primer za to bio bi trošak participacije. Ovaj oblik osiguranja povećava broj korišćenja usluga jer oslobađa pacijenta troškova participacije i povećava ukupnu potrošnju u zdravstvu – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kod dodatnog osiguranja premija se naplaćuje u funkciji rizika osiguranika. Na osnovu nemušto definisanih odredaba, zaključuje se da ova vrsta osiguranja važi samo za one ustanove koje imaju sklopljene ugovore sa RZZO, čime je ogroman broj privatnih ordinacija diskriminisan.

– Paralelno osiguranje je najštetniji oblik jer pokriva troškove lečenja iz "osnovnog paketa" RZZO, ali ako se sprovodi na "drugačiji" način, kao što je, na primer, ubrzani i privilegovani pristup lečenju u državnoj bolnici preskakanjem liste čekanja, izborom određenog specijaliste u večernjoj klinici odnosno korišćenjem posebnog komfornog smeštaja. To su oni luksuzni apartmani s italijanskim nameštajem koje nam pokazuju direktori državnih bolnica koji su se uživeli u uloge menadžera, naravno, za naše pare. Kod paralelnog osiguranja nema čak više ni pokušaja da se zakamuflira komercijalni karakter. I paralelno osiguranje se naslanja na obavezno osiguranje, pa je predviđeno za ustanove koje imaju ugovor sa RZZO – kaže dr Karađinović.

Diskriminacija

On ponavlja da je očita diskriminacija privatnih lekara pošto ne mogu da otvaraju bolovanje pacijentima iako pacijent ima pravo da bira gde će se lečiti.

– Zbog toga što nemaju svi potpisan ugovor s Fondom za zdravstveno osiguranje, često recepte koje napišemo ne primaju u državnim apotekama, čak ni za besplatne lekove. Takođe, iz istog razloga se u preduzećima ne priznaju bolovanja koja otvore privatni lekari, a u bolnicama se ne priznaje polovina nalaza urađenih kod privatnog lekara – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, sve se to događa u situaciji kad na preglede i lečenje kod privatnih lekara dolaze zdravstveni osiguranici iz čijih se bruto ličnih dohodaka izdvaja novac za zdravstvene fondove. Iz ovih razloga je, kaže naš sagovornik, i pokrenuto organizovanje udruženja, jer privatni sektor želi da bude ravnopravan partner za pregovore s Vladom Srbije i Fondom zdravstvene zaštite.

– Iako je Ustavom zagarantovana ravnopravnost svih oblika vlasništva, još uvek postoji velika diskriminacija u zdravstvu. Čeka nas još dosta truda kako bismo postigli jednak tretman za privatni i državni sektor. Preduslov za to je da fond napravi realan cenovnik zdravstvenih usluga, koji bi važio za sve, pa bismo u zdravoj konkurenciji podigli kvalitet lečenja i obezbedili komfor pacijentima – ukazuje naš sagovornik.

Novinar: Lj. Natošević