Više rešenja u zakonu o o zdravstvenom osiguranju otežavaju pristup i ugrožavaju pravičnost lečenja. To ne samo da predstavlja prepreku za siromašne i hronično obolele građane već predstavlja i direktan podsticaj za ilegalno plaćanje zdravstvenih usluga i korupciju. Samo manjina bogatih ce moći da se leči na adekvatan način iako većina gradjana finansira sistem što je očigledan primer socijalno neprihvatljive redistribucije dohodka. Ti mehanizmi su ozakonjenje diskriminacionog mehanizma u zdravstvu kroz prelivanje od siromašnih ka bogatim.
Tipičan primer je mogućnost da se plaćanjem za određenu uslugu ili dijagnostički postupak ide mimo liste čekanja u državnoj ustanovi. Pa čemu onda lista čekanja? Slično je i sa odredbom "vanstandardnih usluga" koja će omogućiti stvaranje dve kategorije pacijenata u državnom zdravstvu: one koji mogu da plate dobijaće kvalitetnu uslugu u konfornim uslovima. Drugima, onim koji ne mogu platiti, preostaje da čekaju da dođu na red.
I
članovi zakona koji se odnose na dobrovoljno dopunsko osiguranje su
krajnje konfuzni jer sve zavisi od diskrecionog odlučivanja ministra
zdravlja. Deficit pravnog okruženja stvara negativan signal za investiranje
privatnih osiguravajućih društava u zdravstveni sistem. Dosadašnja
praksa je pokazala da ponuđeni model finansiranja nije u stanju da uspešno
mobilizuje potrebne resurse za zdravstvenu zaštitu stanovništva a bez
diverzifikacije izvora finansiranja zdravstva i to iz privatnih izvora nema
održivosti sistema. Bez brzog razvoja javno-privatnog miksa finansiranja u
zdravstvu ne može doći do podizanja kvaliteta usluge i podsitacaja za
efikasnije korišćenja resursa. Međutim, ovaj zakon nudi rešenja
koja inhibiraju razvoj privatnih osiguranja što povlači ceo sistem u
ćorsokak. Štaviše, predlagač zakona nije saopštio ni osnovne
finansijske projkecije budućeg dopunskog osiguranja. Pošto se ne zna ni
planirani bruto premijski prihod ili predviđeni broj prodatih polisa
jasno je da se radi o "šacimetrijskoj" konstrukciji čije
ćemo plaćati gubitke svi plaćati.
Zakon jača centralizaciju RZZO iako je sadašnja organizaciona struktura, nasleđe bivšeg etatističko-socijalističkog uređenja, pokazala visok nivo nefikasnosti i rasipništva. Decentralizacija kroz razvoj regionalnih fondova odnosno formiranje više obaveznih javnih i privatnih osiguravajućih institucija sa monopolskim konceptom jednog fonda nije moguća. Sve to pokazuje da se radi o pokušaju da se građanima baci prašina u oči a da svi monopoli na 1,3 milijarde evra zdravstvenog budžeta ostanu u vlasti istih birokratskih struktura.
Ovaj zakon je sastavni deo seta zakona koje su odbacili Srpsko lekarsko društvo, sindikat zdravstvenih radnika, privatni sektor i to u prvoj polovini prošle godine zbog brojnih suštinskih nedostataka.
Pomenuti predlozi zakona su od stručnjaka OEBS-a, Saveta Evrope, Transparency International i Saveta za borbu protiv korupcije ocenjeni kao koruptivni zbog btojnih odredaba koje se baziraju na konfliktu interesa, što čini da je ceo ponuđen zakonski paket neprihvatljiv i s pravnog aspekta, pošto je suprotan evropskim standardima.
Možemo zaključiti da su građani ovim zakonom o zdravstvenom osiguranju uskraćeni za pravednu, dostupnu i solidarnu zdravstvenu zaštitu. To su razlozi da Društvo lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, kao i Društvo privatnih lekara i stomatologa Srbije odbije u načelu predloženi koncept zdravstvenog osiguranja.
Dr Jovan Rakić
Društvo privatnih lekara i stomatologa Srbije