Novosađani koji žele da im stomatolozi ugrade krunice na nekoliko zuba, odnosno postave navlake moraju da izdvoje nekoliko stotina evra. Najjeftinija usluga je u Domu zdravlja, ali se tu čeka i po nekoliko nedelja, dok je kod privatnika usluga skuplja, ali se sve završi za nedelju dana. Metalokeramički mostovi i krunice su fiksne protetske nadoknade koje se posle cementiranja u ustima više ne skidaju. Ovu uslugu pružaju sve stomatološke ordinacije i poliklinike u Novom Sadu. Konkretno, kod svih se ugrađuju metalokeramičke krunice koje su u našoj zemlji postale standard osamdesetih godina, ali se sada polako prihvataju i najnovije bezmetalne krunice. Mada je, prema Komori privatnih doktora stomatologije Srbije, preporučena cena ugradnje krunice po zubu 120 evra za metalokeramičku odnosno 220 evra za bezmetalnu, kod novosadskih stomatologa, zbog velike konkurencije, cene su znatno niže. U proseku, standardna krunica je oko 70 evra, a bezmetalna 180, pri čemu u cenu često treba dodati i druge troškove od po više desetina evra, zbog rada stomatologa ili tehničara. Najniža cena je 3.500 dinara po zubu, i to u Domu zdravlja.

– Gužve nisu velike, naročito kad su praznici. Čeka se i kraće od dve do tri nedelje. Dolazi mnogo ljudi jer smo, u proseku, jeftiniji za 30 odsto, a jasno je da ljudi nemaju stotine evra za krunice. Stoji i da su cene kod privatnika ispod 100 evra jer je velika konkurencija – kažu u Domu zdravlja.

U privatnim ordinacijama navode da su cene niže nego što bi možda trebalo da budu, ali da, usled konkurencije i činjenice da narod ipak nema novca, ne mogu da budu više, pa je već godinama cena po zubu oko 70 evra. Naravno, usluga, kako kažu, može biti skuplja ako pacijent ima posebnih želja, a na ovu cenu treba uračunati i dodatne troškove koji mogu nastati usled dodatnih zahvata. S druge strane, mogu se čuti i upozorenja da građani treba da obrate pažnju kod koga ugrađuju krunice, jer, kao i u drugim segmentima našeg društva, i u stomatologiji ima prevaranata. Portparol privatnih lekara i stomatologa Srbije dr Draško Karađinović kaže da privatni stomatolozi već posluju na donjoj granici rentabilnosti opstanka.

– To, praktično, znači: ili ćete uspeti da imate pacijente koji će plaćati tu graničnu cenu opstanka, ili ćete morati da zatvorite ordinaciju. Ne postoji tu neka velika zarada koja vam omogućuje da bitno spustite cene – ističe Karađinović.

Prema njegovim rečima, za razliku od prilika u zemljama zapadne Evrope, gde pacijent najskuplje plaća rad i stručnost, u Srbiji na cenu pretežno utiču fiksni troškovi, poput "vrlo nerealne cene zakupa poslovnog prostora" i amortizacije opreme.

– Troškovi materijala su mnogo zastupljeniji u strukturi cene nego u zapadnoevropskim zemljama. Ovde plomba košta 15 ili 20 evra, a takve iste napolju su od 50 do 100 evra. No, cene potrošnog materijala potpuno su iste – daje primer Karađinović.

"Priče za zbunjivanje pacijenata" Karađinović kaže da je potpuna neistina da građani sada u državnim zubarskim ordinacijama imaju jeftiniju uslugu za 30 do 40 odsto nego kod privatnika i da te priče za cilj imaju da građane dovedu u zabludu. – U cenu stomatoloških usluga ulaze svi oni troškovi koji se ne vide, a koje građanin ne plaća direktno u gotovini, već preko poreza i osiguranja. To su plate lekara, sestara, tehničara, sekretarica, administracije, pratećih službi, tekući troškovi grejanja, struje, vode, amortizacije i održavanja opreme, zgrade, troškovi materijala i ostalo – zaključuje Karađinović.