<<Nazad

 

U rupi bez dna 350 milona evra!

 

Nedavno je saopštenje ministra zdravlja Tomice Milosavljevića o investiranju 350 miliona evra u državno zdravstvo –a mora se priznati da je to delovalo prilično  spektakularno -  izazvalo veliku zabrinutost među poreskim obvezncima.

U pravu su. Postoji mnogo krupnih razloga za zabrinutost ima pa ću predočiti tri osnovna..

Tih 350 miliona evra investicija, od kojih 200 dolaze iz privatizacije a 150 iz inostranog kredita, usmerenih u javnu potrošnju će biti – zar ne - snažan faktor inflacije. Na ovaj investicioni cilklus treba dodati izjavu ministra da će lekarima povećati plate za 40,5 posto! To sasvim sigurno, predstavlja za lekare dobru vest jer su plate u zdravstvu trenutno niske kada se uzme u obzir delikatnost bavljenja ovom profesijom i odgovornost. U zdravstvu će - posebno posle novog zakona o osiguranju po kome se kroz participaciju plaćaju usluge i do 35 odsto od cene koju je propisao Republički zavod za zdravstveno osiguranje - građanima lečenje biti još manje dostupno. Naravno, nemogućnost da lečenje bude dostupno već predstavlja kritičnu tačku državnom zdravstvu pošto analiza siromaštva Svetske banke za 2004. godinu u Srbiji pokazuje da je 45 odsto stanovništva nisu odlazilo do lekara kada je bilo bolesno. Razlog koji su naveli: bilo im je preskupo. Siromašnih je, inače dva puta više od onih koji to nisu, i ljudi, eto, poručuju da cena odlaska kod doktora je za njih predstavlja prepreku za traženje stručne pomoći kada im je teško, kada su bolesni.

Povećanje plata zdravstvenim radnicima izazvaće pritisak na Vladu i dovešće do lančanog zahteva za povećanje plata, pošto uopšte ne treba sumnjati kako će i ostali službenici koji se finansiraju iz budžeta tražiti veće plate. Šta sleduje, zna se inflacija. To realno znači da će se ovo povećanje istopiti za nekoliko meseci i sve će se vratiti na staro. Nov inflatorni talas poješće nominalno povećanje zarade. Pa realno povećanje plate moglo je da se obezbedi samo racionalizacijom i povećanjem produktivnosti. Međutim, racionalizacija nije ni započela jer to zahteva temeljnu promenu organizacije i načina finansiranja zdravstva i čini drugi veliki razlog zabrinutosti.

Sobzirom na to, naime da će 200 miliona evra biti usmereno u temeljno renoviranje 160 domova zdravlja treba podsetiti ministra Milosavljevića da dom zdravlja više ne postoji u zemljama u tranziciji kao organizaciona jedinica ambulatne medicine. Domovi zdravlja kao organizacioni oblik, tesno su vezani za kolektivistički model privrede i državnog ustrojstva pa kao takvi predstavljaju preživelo rešenje koje pokazalo skupim i neefikasnim. Primere ukidanja domova zdravlja imamo svuda oko nas pa bi bilo korisno - pre investiranja destina milijardi dinara - da ministar zdravlja prouči iskustva uspešnijih tranzicionih zemalja i tako napravi otklon od ideološke nostalgije. Umesto investiranja u zidove bilo bi mnogo celishodnije osmisliti i obezbediti fondove za kreditiranje programa konverzije lekara-službenika u lekare privatnike i tako se približiti modelu evropskog zdravstva. Ovako, zbog parcijalnih interesa i stručnog autizma, birokrate ponavljaju iste greške a mi svi plaćamo unapred promašene investicije.

Treći razlog je povezan sa korupcijom u zdravstvu. Po mišljenju građana zdravstvo je najkorumpiranija javna službe, ali i državni organi, pre svega republička Uprava za javne nabavke zvanično konstatuju da je u zdravstvu, u tri protekle godine, zabeležen negativan trend u kretanju ušteda. Stopa ušteda u zdravstvu, kada je reč o javnim nabavkama, pala je sa 23,3 odsto u 2002., na 8,3 u 2003. i  na 3,2 u 2004. godini! Nije teško pretpostaviti da je taj procenat u 2005. nastavio da pada. Negativna trend bio je praćen istovremenim povećanjem učešća ovog sektora  u ukupnoj vrednosti nabavki -  sa 2,9 odsto u 2002,  na 7,8 odsto u 2003. i  11,6 u 2004. godini. To znači da se udeo zdravstva u ukupnim javnim nabavkama – učetvorostručio! Kraj ovog investicionog ciklusa mora da stoji naše pitanje kako će d sredstva biti upotrebljena jer je opšte poznato da su javne nabavke neodoljiv magnet za netransparentne procedure državnih službenika.

I zdravstveni i ekonomski parametri ukazuju da je neophodna nova i drugačija vizija zdravstvenog sitema jer postojeći model generiše rasipanje sredstava, slab kvalitet i korupciju. Nažalost, naše birokrate vođeni fatalnim iluzijama, za staru boljku nude isti stari pogrešan lek, samo sada u većoj količini.

 

Dr Jovan Rakić

iz

Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije i

član Saveta za reformu Društva lekara Vojvodine

 

<<Nazad