Čitava
Vojvodina-jedan ogranak (I)
Prošlog vikenda bili smo svedoci žuste diskusije u srpskom parlamentu o predlogu zakona o lekarskoj komori. Šta je to u ovom predlogu izazvalo toliko emocija i bučnih rasprava?
Recimo, kao opasna posledica ovakvog predloga je slanje jednog vrlo inhibitornog signala sektoru privatnih zdravstvenih usluga kroz nametanje retrogradnog zakonskog okvira koji ne odgovara ni realnom stanju ni ambicijama privatne zdravstvene prakse. Kao što znamo, privatni sektor je sam sebe stvorio i opstao do danas, bez ikakve pomoći države i uprkos podmuklih pokušaja režima da ga stavi pod kontrolu (nije li dokaz tome to što je suština ovag predloga zakona o komorama preuzeta od onog iz 1996 godine ?), a uz sve to predstavlja glavnu razvojnu šansu srpskog zdravstva, s obzirom na svoju dinamičnu ekspanziju.
Dramatična posledica ovog predloga Zakona je stvaranje iluzija odnosno održavanje konfuzije u svesti mnogih kolega zaposlenih u državnom zdravstvenom sektoru kako im hibridna lekarska komora može pomoći i pružiti zaštitu kao državnim službenicima, u trenucima redukcije broja zaposlenih u zdravstvu.
Posebno je loše rešena teritorijalna organizacija komore jer u članu 28 je predviđeno postojanje ogranaka. Tako cela Vojvodine može postati ogranak, kao što će to biti i neko okružno udruženje u centralnoj Srbiji. Ta centralizacija je, naravno daleko ispod ingerencija omnibus zakona i ima svoje razloge. Vidim ih u licenci i direktoru komore. Jer ako produženje licence godišnje košta samo 200 evra, (to treba pomnožiti sa preko 6000 lekara i stomatologa u Vojvodini) onde se lako može razumeti borba za pečat koji će licencu overavati i za direktorsku poziciji.
Rešenje koncepta Lekarske Komore koja je nama potrebna svakako nije u prepisivanju sumanutih eksperimentalnih formula iz prošle decenije i to u trenutku kada je cela država promenila prirodu bazičnih ekonomskih odnosa procesom brze privatizacije. Uostalom, praksa će brzo pokazati koliko je ovaj koncept nefunkcionalan i koruptivan.
Na žalost, naše birokrate forsiraju nakaradne koncepte s konfliktom interesa umesto da preuzmemo rešenje komore koje postoji na pr. u Slovačkoj, naprednoj tranzicionoj zemlji i članici EU.
Samo takav model Komore nas može približiti visokim standardima evropske medicine uz garanciju započinjanja kvalitetne i brze transformacije našeg zdravstva. Sve ostalo je samo nastavak gledanja u prošlost a ne u budućnost, grčevit pokušaj konzerviranja postojećeg stanja i zatvaranje očiju pred promenama koje kucaju na vrata svakog lekara naše zemlje.
Da se razumemo, cilj reforme zdravstvenog sistema pravljenjem novih zakona, kompativilnih sa evropskim, jeste privatizacija u zdravstvu, a forsira ih evropska zajednica. Nažalost, doneseni zakoni ne podrazumevaju ni "p" od privatizacije, generišu korupciju i baziraju se na konfliktu interesa.
Sve dosadašnje rasprave u stručnoj javnosti oko ova tri zakona nisu urodila plodom. Nesumljivo, predstoje vrlo teška vremena za građane i pacijenta jer niie definisano ni šta se dobija od zdravstvenih usluga (ono što pokriva osiguranje), ni šta se plaća i koliko.
O onome što nas je još uznemirilo posle skupštinske rasprave, nastaviću u sledećmo broju, naredne sedmice.
Dr Jovan Rakić
Član UO Društva privatnih
lekara i stomatologa Srbije