Portparol Društva privatnih doktora stomatologa Srbije dr Draško Karađinović za GL tvrdi da se ogroman deo od oko milijardu i sto pedeset  miliona evra iz zdravstvenog fonda izdvaja za plate, a mnogo manji deo za troškove lečenja

Stanje u zdravstvu je onako kakvo je odredilo još socijalističko državno uređenje i organizovano je po tom modelu – niska produktivnost i preveliki kapaciteti, visoki troškovi i slab kvalitet usluga, ističe Karađinović

Portparol Društva privatnih doktora stomatologa Srbije, novosadski stomatolog dr Draško Karađinović, u razgovoru za GL iznosi da je u ambulatornom sektoru (domovi zdravlja, apoteke) i bolničkom sektoru (regionalne bolnice, klinički centri) zaposleno oko 130 000 ljudi. On tvrdi da se za državno zdravstvo, kroz obavezni doprinos, godišnje izdvaja oko milijarda i sto pedeset miliona evra u zdravstveni fond i da ogromni deo ove sume ide za plate zaposlenih a mnogo manji deo u troškove lečenja. Za amortizaciju kapaciteta i obnavljanje opreme izdvajaju se se dodatne desetine miliona evra iz republičkog budžeta, kredita, donacija, fondova lokalne samouprave. 

-         Znači "besplatno" državno zdravstvo staje građane oko 1,3 milijarde evra. I naravno, ne sme se zaboraviti ni direktno plaćanje građana za zdravstvene usluge u državnom (participacija, liste čekanja, korupcija...) i privatnom sektoru od oko 400 miliona evra, a koje treba sabrati s predhodnom sumom. Za naše siromašno društvo ovo su veliki iznosi, pa za povećenje prihoda u zdravstvenom budžetu nema mogućnosti. Imamo jednu zdravstvenu nomenklaturu koja je pobrkala ulogu službenika s ulogom vlasnika resursa, pa sebe doživljavaju kao da su vlasnici državnog resursa. To dovodi do "divlje privatizacije" i silnih malverzacija – kaže Karađinović. 

On ocenjuje da je stanje u zdravstvu onako kakvo je još odredilo socijalističko državno uređenje i organizovano je po tom modelu – niska produktivnost i prevelii kapaciteti, visoki troškovi i slab kvalitet usluga, ističe Karađinović. Prema njegovim rečima, brojne su negativne posledice ovako organizovanog zdravstva. 

-         Ogroman je problem oslanjanja javnog zdravstva na sredstva obaveznog osiguranja. Neformalno plaćanje, liste čekanja koje su veštačke u javnim ustanovama, kako bi se na taj način, kroz "divlju privatizaciju", ostvario nelegalan višak sredstava koji se daje u plate a ne u amortizaciju opreme. Veliki problem je i otvorena korupcija, koja je sistemski problem. Na kraju, nezadovoljni su i lekari i korisnici usluga. Ljudi plaćaju doprinose i poreze iz kojih se finansira javno zdravstvo. Međutim, kada vam zatreba usluga i odete u javnu ustanovu, tek onada počinjete da plaćate. I što je postupak složeniji, a dijagnoza sofisticiranija, to je skuplje. To može da plati samo manjina. I onda dolazimo u situaciju da većina finansira javno zdravstvo, a samo manjina ga koristi. To se zove prelivanje dohodka siromašnih ka bogatim – objašnjava sagovornik GL, ocenjujući da u našoj zemlji zdravstveni sistem generiše siromaštvo. 

Na kraju, on navodi da se u javnom zdravstvu plate dobijaju "radili ili ne radili", a ne u zavisnosti od broja pacijenata i datih usluga. 

-         Dovoljno je reći dokle taj nerad i javašluk idu kada jedan stomatolog na dan stavi 1,46 plombi. Kada se sastave fiksni i varijabilni troškovi, ta plomba u javnom sektoru staje pet puta više nego kod privatnika. Ljudi ne shvataju da to nije samo ona participacija od deset ili više dinara, nego da je struktura troškova sasvim drugačija – tvrdi Karađinović.

Jeftinije, a plaćaju dvaput

Izjave direktora domova zdravlja u Srbiji, pa i u Novom Sadu, da je državno zdravstvo jeftinije od privatnog, Karađinović komentariše nedavnom ocenom poslanika za skupštinskom govornicom u prisustvu ministra zdravlja, po kojoj građani Srbije stavljaju zdravstvo u sam vrh korumpiranih javnih službi te da je 30 odsto anketiranih građana moralo da plati za lečenje u državoj ustanovi. "Pošto to ministar Milosavljević nije demantovao, sve tvrdnje o pravednosti i solidarnosti postojećeg zdravstvenog sistema padaju u vodu. Jer, kada se korupcija u javnim ustanovama pojavljuje kao sistemska  pojava, onda pravo na lečenje zavisi od debljine "plave koverte" u džepu državnog službenika. Naprotiv, privatizacijom se prekida praksa duplog plaćanja usluge i povećava transparentnost tokova novaca što je opšti interes, a smanjuje se korupcija. Time se pojeftinjuje sistem i realno povećava dostupnost i jednakost u lečenju."

 N.Kurjački