NOVI SAD – Bezmalo polovina od 500 lekara Kliničkog centra Vojvodine dopunski radi kod drugih poslodavaca, u privatnim ordinacijama i klinikama, dok je manji broj medicinskih sestara i tehničara zaposlen i kod privatnih poslodavaca, izjavila je za GL Milica Aleksić, pomoćnica direktora Kliničkog centra Vojvodine. Svi zdravstveni radnici najveće vojvođanske zdravstvene ustanove, koji rade i kod drugih poslodavaca, imaju za to dozvolu svoje matične kuće, koja za sve njih važi do 10. decembra ove godine.

– Zakon o zdravstvenoj zaštiti predvideo je mogućnost da zdravstveni radnici rade dopunski kod još jednog poslodavca do trećine radnog vremena. Uslov za to je zaključivanje ugovora o dopunskom radu, uz saglasnost direktora ustanove u kojoj je zaposlen s punim radnim vremenom. Procedura za davanje saglasnosti je takva da stručni savet zdravstvene ustanove najpre mora oceniti da li će odobravanje dopunskog rada stalno zaposlenima škoditi njenom radu ili nekom organizacionom delu te ustanove – iznosi Milica Aleksić i napominje da zakon predviđa da onima zaposlenima koji do 18. decembra ove godine ne prekinu dopunski rad prestaje radni odnos u državnim zdravstvenim ustanovama.

Plata specijaliste oko 62.000 dinara

– Rezultati tih ispitivanja su po nas neverovatno dobri, jer su pokazali da postoji izuzetno zadovoljstvo pacijenata načinom pružanja zdravstvenih usluga i kontaktima zdravstvenih radnika s njima. Pacijenti su jedino nezadovoljni zbog čekanja na zakazivanje pojedinih pregleda i operacija – kaže Aleksićeva.

Na pitanje da li se događa da lekari upućuju svoje pacijente na pojedine preglede ili lečenje u privatne klinike gde rade, pomoćnica direktora Kliničkog centra Vojvodine kaže da se od 2002. godine, otkad ta ustanova ima zaštitnika pacijentovih prava, niko nije žalio da ga je zdravstveni radnik uputio u neku privatnu kliniku. Ukoliko bi takvih pritužbi ubuduće i bilo, to bi, prema mišljenju Milice Aleksić, bila tema za razmatranje u Etičkom odboru Kliničkog centra Vojvodine.

Kada je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, donetim 2005. godine, samo praktično ozvaničen dopunski rad državnih doktora u privatnim zdravstvenim ustanovama, moglo se čuti iz vrha sindikalne centrale zdravstvenih radnika da "sindikat to vidi kao objektivnu nemoć države da nam omogući onaj materijalni status koji nam pripada, pa na taj način nastoji da omogući da do njega dođemo". Upitana da li su plate lekara još uvek male, Milica Aleksić navodi podatak da je, prema najnovijem povećanju plata u zdravstvu, lekar specijalista mesečno plaćen oko 62.000 dinara, koliko iznosi kada se osnovica od 2.116,66 dinara pomnoži s koeficijentom 29,32.

Pri tom napominje da ne treba praviti razliku između zdravstvenih radnika i onih drugih zanimanja kojima je omogućeno da rade dopunski.

Čeka se uputstvo

– Zakonodavac je dao mogućnost i da se u bolnicama izdaje u zakup jedan deo slobodnih kapaciteta, znači bolničke sobe, kreveti, oprema, ali u praksi još niko ne zna kako bi to izgledalo, jer još nije donet podzakonski akt kojim bi se to precizno uredilo. Za tako nešto ima zainteresovanih i privatnih doktora, međutim, naši jedini slobodni kapaciteti bili bi u poliklinici, jer ona jedina završava rad u popodnevnim časovima, a tamo postoje i male ambulante i savremeno opremljeni kabineti – kaže Aleksićeva.

Etički nespojivo – Već dve godine imamo direktan sukob etike i Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je dozvolio rad lekara istovremeno i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama, što je etički nespojivo. Ne možete živeti u konfliktu interesa i na kvalitetan način lečiti pacijente. Pre podne radite za sigurnu, obezbeđenu državnu platu, a po podne radite da zaradite. To koristi samo lekarima koji sede na dve stolice, ali ne i pacijentima, a u nekoliko slučajeva koji su se dogodili u Srbiji, s čim je javnost upoznata, pokazalo se katastrofalno po pacijente. Hrvatska je ukinula takvu praksu, a to je učinila i Republika Srpska, a mi se zalažemo da se s takvom praksom prestane i u Srbiji. Potrebno je omogućiti da pacijenti i kod privatnih doktora idu sa zdravstvenom knjižicom, kao i kod državnih, a lekari se moraju opredeliti da li će raditi samo u javnom ili samo u privatnom zdravstvu – izjavio je za GL dr Draško Karađinović, portparol Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije.