– Zato što nemaju svi potpisan ugovor s Fondom za zdravstveno osiguranje, recepte koje napišemo često ne primaju u državnim apotekama. Takođe, iz istog se razloga u preduzećima ne priznaju bolovanja koja otvori privatni lekar, a u bolnicama se ne priznaje polovina nalaza urađenih kod privatnog lekara – kaže za GL dr Draško Karađinović, portparol Udruženja privatnih stomatologa i lekara.

Prema njegovim rečima, sve se to događa u situaciji kada na preglede i lečenje kod privatnih lekara dolaze zdravstveni osiguranici iz čijih se bruto ličnih dohodaka odvaja novac za zdravstvene fondove.

Dr Karađinović navodi da je u decembru 2008. godine objavljena Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, po kojoj se, pored obaveznog, predviđaju i tri vrste dobrovoljnog osiguranja – paralelno, dodatno i privatno zdravstveno osiguranje.

– Jedino privatno osiguranje ima nekog smisla jer se odnosi na osobe koje nemaju obavezno osiguranje u RZZO. To je, na primer, kategorija stranaca. Dodatno osiguranje trebalo bi da pokriva troškove zdravstvenih usluga, lekova i novčanih naknada koji nisu obuhvaćeni pravima iz obaveznog osiguranja. Nije jasno hoće li se to odnositi i na pokrivanje dela troškova do pune cene usluge. Primer za to bio bi trošak participacije. Taj oblik osiguranja, inače, povećava broj korišćenih usluga jer pacijenta oslobađa troškova participacije – objašnjava dr Karađinović.

Diskriminacija privatnika Prema rečima dr Draška Karađinovića, privatni sektor želi da bude ravnopravan partner u pregovorima s Vladom Srbije i Fondom zdravstvene zaštite, zbog čega je i pokrenuto organizovanje njihovog udruženja. – Iako Ustav garantuje ravnopravnost svih oblika vlasništva, još postoji velika diskriminacija u zdravstvu. Čeka nas još dosta truda kako bismo postigli da se jednako tretira privatni i državni sektor. Preduslov za to jeste da fond napravi realni cenovnik zdravstvenih usluga koji bi važio za sve, pa bismo u zdravoj konkurenciji unapredili lečenje i obezbedili komfor pacijentima – ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zbog nemušto definisanih odredaba, dodatno osiguranje odnosi se samo na one ustanove koje imaju sklopljene ugovor sa RZZO, što znači diskriminaciju za ogroman broj privatnih ordinacija. U slučaju tog vida osiguranja, kako ističe, povećava se rizik naplate premija za pacijente.

– Paralelno osiguranje je najštetniji oblik jer pokriva troškove lečenja iz osnovnog paketa RZZO. Međutim, ono se često sprovodi na "drugačiji" način, poput ubrzanog i privilegovanog pristupa lečenju u državnoj bolnici putem preskakanja liste čekanja, izbora određenog specijaliste na "večernjoj klinici", tj. korišćenja posebnog komfornog smeštaja. To su oni luksuzni apartamani s italijanskim nameštajem koje nam pokazuju direktori državnih bolnica, uživljeni u uloge menadžera. Naravno, sve za naše pare. Kad je reč o paralelnom osiguranju, tu nema više ni pokušaja da se zakamuflira komercijalni i merkantilni karakter – smatra dr Karađinović.

Neophodne hranarinske liste Kako saznajemo, u novosadskim javnim preduzećima bolovanje se priznaje samo ukoliko se donesu hranarinske liste iz državnih zdravstvenih institucija. U većini preduzeća, prema pravilniku o radu, utvrđena je mogućnost solidarne pomoći kojom se refundiraju troškovi lečenja zaposlenih. Interni akt preduzeća ograničava mogućnost refundacije troškova iz privatnih zdravstvenih ustanova do nivoa troškova lečenja u društvenim ustanovama.