Ekonomist BR. 500 | 18. decembar 2009 |

 

Pošto  ce  vakcina  do  kraja  godine  biti  dovoljno,  zdravstvene  vlasti  se  nadaju  da  ce  je  u  naredna  dva  meseca  primiti  najosetljivija  trecina  stanovništva,  što  bi  trebalo  da  ublaži  veliki  epidemijski  talas  koji  se  ocekuje  u  februaru.  Sudeci  prema  istraživanjima  javnog  mnjenja  u  Srbiji  i  iskustva  sa  slabim  odzivom  u  drugim  zemljama,  to  ce  biti  možda  i  veci  izazov  od  same  nabavke  cepiva

Pocinje  vakcinacija  protiv  gripa  A  H1N1

Pelcovanje  straha

Ako  bi  broj  onih  koji  u  Srbiji  smatraju  da  vakcina  protiv  novog  gripa  nije  bezbedna  bio  presudan  za  izbor  prvog  coveka  u  zdravstvu,  Eva  Kopac,  poljska  ministarka  zdravlja  bi  verovatno  imala  dobre  šanse  da  zameni  srpskog  kolegu  Tomicu  Milosavljevica.  Pošto  analize  javnog  mnjenja  nemaju  mnogo  veze  sa  izborom  ministara,  Poljaci  i  dalje  cekaju  da  se  njihova  ministarka  dogovori  sa  proizvođacima  vakcina  ko  snosi  odgovornost  za  neželjene  efekte,  dok  ce  u  Srbiji  građani,  zahvaljujuci  rebalansu  budžeta,  moci  da  se  vakcinišu  besplatno.

Poslednja  istraživanja  javnog  mnjenja  pokazuju  da  je  skoro  trecina  ljudi  u  Srbiji  spremna  da  primi  cepivo  i  pod  takvim  okolnostima.  Anketa  Medium  Gallupa  pokazala  je  međutim,  da  više  od  polovine  građana  ne  želi  da  se  vakciniše  i  da  cetiri  od  deset  ispitanika  ne  veruje  da  je  vakcina  dovoljno  bezbedna.  Za  one  koji  se  još  dvoume,  znacajno  je  da  ce,  uprkos  probijanju  ugovorenih  rokova,  do  kraja  godine  u  zemlju  ipak  stici  oko  620.000  vakcina.  To  je,  prema  recima  ministra  zdravlja,  dovoljno  da  vakcinacija  može  teci  bez  prekida  i  cekanja  da  stignu  nova  cepiva.

Dok  u  Srbiji  traju  završni  testovi,  a  dve  trecine  građana  u  istraživanjima  kaže  da  se  u  manjoj  ili  vecoj  meri  oseca  ugroženo  epidemijom  novog  gripa,  u  evropskim  zemljama  vakcinu  je  primilo  oko  deset  miliona  ljudi.  Evropska  agencija  za  lekove  objavila  je  da  vakcinacija  nije  dovela  ni  u  jednom  slucaju  do  ozbiljnijih  zdravstvenih  problema.  Najcešci  neželjeni  efekti  bili  su  groznica,  mucnina,  glavobolja,  alergijske  reakcije  i  bol  na  mestu  primanja  vakcine.

Rizici

U  grupi  vakcina  koje  su  u  drugim  evropskim  zemljama  isprobane  je  i  Novartisova  Focetria,  kojom  je  dosad  “pelcovano“  stanovništvo  u  Italiji,  Švajcarskoj  delom  i  u  Švedskoj  i  Nemackoj.  “Ukupno  je  upotrebljena  na  oko  200.000  ljudi,  od  cega  oko 150.000  u  Švedskoj,  gde  je  vakcinacija  i  najbolje  organizovana”,  kaže  za  Ekonom:east  Branislav  Tiodorovic,  clan  Posebne  radne  grupe  za  pandemiju  gripa,  isticuci  da  je  to  dovoljno  za  tvrdnju  da  je  cepivo  bezbedno.  „Teški  neželjeni  efekti  do  ovog  trenutka  nisu  evidentirani  ni  kod  Svetske  organizacije,  niti  kod  Evropskog  centra  za  zarazne  bolesti  (ECDC)”,  dodaje  on.  U  međuvremenu,  dobar  kvalitet  Novartisovih  vakcina  potvrdila  je  i  Svetska  zdravstvena  organizacija  u  svojoj  kontroli  kvaliteta  i  bezbednosti  tog  leka.

Po  svojim  karakteristikama,  Focetria  je  slicna  takozvanoj  “split”  vakcini  jer  se  sastoji  iz  delova  virusa,  s  tim  što  sadrži  i  adjuvanse.  Taj  dodatak  trebalo  bi  da  poveca  imunogenost,  ali  može  da  izazove  i  postvakcinalne  reakcije.  “Cešce  se  dešava  da  se  na  mestu  gde  je  data  vakcina  javi  bol,  crvenilo  pa  i  otok,  ponekad  i  blago  povišena  temperatura,  malaksalost,  a  ređe  alergijske  manifestacije  poput  osipa.  Veoma  retko,  u  jednom  od  milion  slucajeva  može  se  javiti  teška  reakcija,  takozvani  Gullain-Bare  sindrom,  koji  predstavlja  autoimunu  reakciju  koja  se  može  u  krajnjem  manifestovati  parezom  i  paralizama.  Ako  osoba  prirodno  preleži  grip,  ova  mogucnost  je  daleko  veca  i  procenjuje  se  na  jedan  prema  1.000  do  jedan  prema  10.000”,  kaže  Tiodorovic  i  naglašava  da  se  deca  vakcinišu  iskljucivo  uz  konsultaciju  sa  pedijatrom  odnosno  trudnice  sa  ginekologom.  Epidemiološki  podaci  pokazuju  da  80  odsto  obolelih  u  svetu  cine  osobe  mlađe  od  30  godina  života.  Prema  recima  Srđana  Pašica,  nacelnika  imunologije  na  Institutu  za  zdravstvenu  zaštitu  majke  i  deteta  Srbije,  među  bolesnicima  kod  kojih  se  razvije  težak  oblik  gripa  A  H1N1,  skoro  dve  trecine  cine  osobe  koje  su  prethodno  imale  neko  od  hronicnih  oboljenja  ili  su  bile  gojazne.  “Stope  smrtnosti  se  ne  razlikuju  kod  sezonskog  u  odnosu  na  novi  grip,  ali  ono  što  je  novo  je  da  kod  malog procenta,  prethodno  zdravih,  mladih  osoba  može  doci  do  brzog  razvoja  teške  virusne  pneumonije,  i  potencijalno  nepovoljnog  ishoda”,  objašnjava  Pašic.

Medijski  rat

Iako  je  za  sticanje  kolektivnog  imuniteta  bitno  da  bude  vakcinisan  što  veci  broj  ljudi,  narocito  iz  rizicnih  grupa,  sudeci  po  onome  što  se  dešava  u  drugim  zemljama  i  informacijama  koje  kruže  Internetom,  to  nece  biti  nimalo  lak  zadatak.  Sanofi  Paster  je  povukao  blizu  800.000  doza  vakcine  iz  upotrebe  u  SAD,  koje  su  bile  namenjene  deci  od

šest  meseci  do  tri  godine,  pošto  se  ispostavilo  da  nisu  dovoljno  snažne  da  zaštite  od  virusa  .  Zdravstvene  vlasti  u  toj  zemlji,  ipak,  tvrde  da  nema  potrebe  za  ponovnom  vakcinacijom  dece  koja  su  jednom  primila  cepivo,  dok  se  povlacenje  vakcina  objašnjava  time  da  je  delotvornost  dopremljene  (i  testirane)  serije  vakcina,  kasnije  oslabila.

U  susednoj  Hrvatskoj  je,  recimo,  ministar  zdravlja  vec  prvih  dana  vakcinacije  upozorio  na  slab  odziv  građana,  dok  njegov  nemacki  kolega  najavljuje  prodaju  2,2  miliona  narucenih  doza  drugim  zemljama.  U  Nemackoj  je,  inace,  od  pocetka  kampanje  vakcinisano  samo  pet  odsto  od  ukupnog  broja  stanovnika  (82  miliona),  dok  je  vakcinu  primilo  15  odsto  lekara  i  ostalog  zdravstvenog  osoblja.  Kanada,  koja  je  vakcinisala  trecinu  populacije,  razmišlja,  pak,  o  poklanjanju  vakcina  siromašnim  zemljama  sa  južne  hemisfere,  kojima  ce  biti  potrebne  na  prolece,  pošto  je  u  Kanadi  aktivnost  virusa  poslednjih  sedmica  oslabila,  a  neki  punktovi  za  vakcinaciju  se  zatvaraju.

Velika  dostupnost  informacija  na  Internetu,  narocito  onih  u  kojima  se  navode  nepovoljne  vesti  ili  razliciti  autoriteti  pozivaju  ljude  da  se  ne  vakcinišu,  kako  se  ispostavilo,  predstavljaju  nimalo  naivnog  protivnika  zdravstvenih  vlasti,  na  koje  one  zasad  nemaju  pravog  odgovora.

Draško  Karađinovic,  iz  Udruženja  privatnih  lekara  i  stomatologa,  smatra  da  je  nepoverenje  građana  u  Srbiji  posledica  loše  komunikacije  Ministarstva  zdravlja,  koje  “zatrpava”  javnost  uspesima,  dok  u  isto  vreme,  “ljudi  osecaju  na  svojoj  koži  šta  im  se  desava  kada  dođu  u  bolnicu  ili  dom  zdravlja”.  “Ljudi  vide  da  nema  dovoljno  Tamiflua,  ne  mogu  ga  kupiti  u  apotekama,  a  poslednja  partija  vakcina  dolazi  krajem  marta  iduce  godine,  što  znaci  da  ce  biti  velikim  delom  neiskorišcena.  U  isto  vreme,  u  Francuskoj  na  primer,  Tamiflu  ce  biti  besplatan  u  apotekama,  dok  u  Švajcarskoj,  koja  ima  isti  broj  stanovnika  kao  Srbija,  smrtnost  od  gripa  A  H1N1  je  višestuko  niža.  U  globalnom  selu  u  kome  živimo,  to  javnost  odmah  sazna,  pa  je  Ministarstvo  u  stalnom  informacionom  cajtnotu  i  stalno  kaska  za  događajima”,  objašnjava  Karađinovic.

Tiodorovic,  s  druge  strane,  podseca  da  je  u  svim  zemljama  pocetak  vakcinacije  propracen  slabim  odzivom,  ali  da  se  situacija  kasnije  menjala.  “Ocekujem  da  ce  se  vakcinisati  oko  30  odsto  populacije,  odnosno  onaj  najosetljiviji  deo,  a  to  znaci  hronicni  bolesnici,  mala  deca,  trudnice,  zdravstveni  radnici  i  zaposleni  u  javnim  službama  koje  su  najvažnije  za  održivost  državnog  sistema”.  Da  bi  dala  pravi  efekat,  vakcinacija  se  mora  obaviti  tokom  decembra  i  januara,  kategorican  je  Tiodorovic,  a  u  toku  velikog  epidemijskog  talasa  ona  se  može  sprovoditi  samo  u  pojedinim  krajevima  u  kojima  nema  znacajnijeg  obolevanja.

Prema  oceni  strucnjaka,  vakcinacija  u  jeku  epidemije  je,  pre  svega,  neefikasna,  jer  je  potrebno  tri  nedelje  da  se  razvije  imunitet  protiv  novog  gripa,  a  to  je  nedovoljno  za  zaštitu  u  epidemiji  širih  razmera.  Drugi  razlog  zbog  kojeg  ona  ne  sme  da  kasni  je  taj  što  može  dovesti  i  do  neželjenih  efekata,  ukoliko  se,  recimo,  vakcinišu  osobe  koje  su  u  inkubaciji

Stevan  Veljovic  (stevan.veljovic@emg.rs)