NOVI SAD, NEDELJA 27. JUL 2003. GODINE

DORADA TRI ZAKONA O ZDRAVSTVU

Rvanje privatnog i državnog sektora


Zakon o lekarskim komorama dovodi do sukoba interesa lekara iz privatnog i državnog sektora, jer je jednima cilj veća plata, a drugima manji porez. Zakon o zdravstvenoj zaštiti dozvoljava lekarima da pre podne budu službenici državnih ustanova, a po podne privatnici u istim ordinacijama, čime se legalizuje korupcija

Republičko ministarstvo zdravlja već duže promoviše reformu zdravstva. Pripremljena su četiri zakona, od kojih tri nije prihvatio ni skupštinski Odbor za zdravstvo. Ni sudbina četvrtog još nije izvesna. Nacrt zakona o lekovima i agenciji za lekove usvojio je skupštinski Odbor i trebalo je da se početkom ovog meseca o njemu u Skupštini raspravlja, ali ga je v. d. predsednika Skupštine Nataša Mićić skinula sa dnevnog reda bez zvaničnog objašnjenja.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o komorama i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju nisu stigli pred poslanike. Verovatno ih čeka dorada.

Norma – evropsko zakonodavstvo

Najviše buke u javnosti izazvao je Zakon o komorama. Po mišljenju privatnih stomatologa i lekara, postoji sukob interesa između privatnog i državnog sektora. Prvo se, još krajem prošle godine, oglasilo Društvo privatnih doktora stomatologije Srbije, kada je njihov portparol dr Draško Karađinović upozoravao da je koncept pogrešan i da vraća lekare u tursko vreme. U decembru je osnovana Nacionalna ekspertska grupa za stomatologiju, koja je u januaru uputila dopis dosadašnjem republičkom ministru dr Tomici Milosavljeviću. Ukazali su da je Nacrt zakona o lekarskim komorama neusaglašen sa Ustavom i da je nemoguće organizovati poslodavce i zaposlene u jednu komoru, zbog sukoba njihovih interesa.
Privatni stomatolozi obratili su se u martu i Evropskoj agenciji za obnovu. I oni su ministarstvu uputili dopis, upozoravajući na sukob interesa privatnih i državnih lekara. Nikola Marku iz Evropske agencije za razvoj preporučuje da stručnjaci EU pogledaju zakon i tako osiguraju “da buduće srpsko zakonodavstvo o lekarskim komorama bude u ravni najbolje evropske prakse i u harmoniji sa evropskim zakonodavstvom”.
Razlog konflikta je jednostavan: službenici žele veće plate, a privatnici manji porez. Problemi mogu da nastanu i prilikom ugovaranja cene sa zdravstvenim osiguranjem. Karađinović i pokrajinski portparol Društva dr Zoran Marjanović napominju da se Zakon o lekarskim komorama bazira na zakonu koji je napravio JUL 1996. godine i da u EU ne postoji dvodomni model komore, te ni ovaj predlog zakona nije u skladu sa standardima tih zemalja.
- Komora treba da bude profesionalno, interesno i nezavisno udruženje, uz precizno pravno i privredno definisanje položaja lekara. Samo takav model komore koji je u skladu sa modelima EU, može skladno da se dopuni paketom usluga koje pruža javni sektor i normama obaveznog i dopunskih zdravstvenih osiguranja. Uz takav model komore približavamo se visokim standardima evropske medicine i započinjemo kvalitetnu i brzu transformaciju zdravstva - objašnjava Karađinović.

Decentralizovati kasu i ukinuti monopol

Privatnici imaju primedbe i na dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i kažu da osnovni stub osiguranja treba da pokrije sve vitalne i urgentne zdravstvene usluge. Ovo osiguranje je svuda u Evropi obavezno i ne uključuje, na primer, estetsku hirurgiju. Drugi stub zdravstva podupire dopunsko osiguranje, koje je dobrovoljno i nešto skuplje, a pacijent može da bira ko će ga operisati. Osiguranje mu obezbeđuje određeni komfor u pogledu izbora sobe i pokrivenost nekih troškova. Ni ovo osiguranje nije kompletno, ali je većini ljudi dovoljno.
Najskuplje je privatno osiguranje, koje i u razvijenim zemljama može sebi da priušti malo ljudi. Kod nas ono ne bi bilo ni realno. Ovakvim osiguranjem pacijent može da bira sve i njime je sve plaćeno. Rešenje koje bi bilo pravo i dovoljno je, po mišljenju privatnih lekara, jeste obavezno osiguranje jer je jedan od zadataka države da se brine o zdravlju naroda, i dopunsko osiguranje. Zbog toga treba napustiti monopol i decentralizovati kasu.
- Godišnje se u republičkom Fondu za zdravstvo nađe preko milijardu evra. Toliko građani izdvoje novca za zdravstveno osiguranje. Pored toga, pacijenti plaćaju participaciju, podmićuju lekare, da bi na kraju mnogi otišli kod privatnika. Pitanje je šta dobijaju za toliki novac i zašto moraju dva puta da plaćaju - kažu privatni stomatolozi i napominju da se na taj način samo štite monopol i privilegije onih koji su ih i do sada imali i da Evropa ne dozvoljava takvu politiku.
Privatnici smatraju da svaki okrug mora da odlučuje o svojim parama. Od 100 dinara koji dospeju u Fond, 94 stigne u Beograd, a svega šest ostaje u okrugu. Novac koji je otišao u centralu se vraća, ali kada i koliko, jedno je od osnovnih pitanja.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti takođe sadrži sukob interesa, jer je njime dozvoljeno da lekari pre podne budu službenici države radeći u domovima zdravlja i drugim državnim ordinacijama, a po podne privatnici u tim istim ordinacijama. Na taj način se legalizuje korupcija. Primarnu zdravstvenu zaštitu treba privatizovati. U zemljama koje su pre nas ušle u tranziciju postoje modeli za to. Ono što fakturišu Fondu, to je zarada koju su ostvarili, jer više nema čekanja na platu. U početku je zakup prostora subvencionisan, jer je državi u interesu da zdravstvo funkcioniše, a u pitanju je ogroman resurs. Od 135.000 zaposlenih u Srbiji, 65 odsto je u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Osnovni razlog zbog čega zakone nije prihvatio Odbor za zdravstvo jeste taj što su suprotni interesima pacijenata, zaključio je Karađinović.