|
BANATSKO IZDANJE-KIKINDSKE NOVINE
Ponedeljak, 9.januar 2006.
Štetne reforme stomatoloških usluga
Već smo kao udruženje reagovali na novi zdravstveni zakon koji će imati velike štetne posledice jer svim građanima neće biti dostupne sve zdravstvene usluge. Prvi
primer promašaja reforme zdravstva će biti vidljljiv već od 1.
januara 2006. godine od kada počinje da se primenjuje novi
"osnovni paket" stomatoloških usluga a po članu 41. Zakona
o zdravstvenom osiguranju. Od toga dana, osim hitnih stanja, otoka,
infekcija, povreda zuba i kostiju vilica, postumorske rehabilitacije, svi
građani između stari 18 i 65 godina sve plaćaju. Mladi do
18 godina će imati pravo na lečenje zuba kao i trudnice a
stariji od 65 godina će imati pravo na akrilatne subtotalne i totalne
proteze. Ostali građani će morati da plate iz džepa
najmanje 65 odsto od cena usluga iz obaveznog osiguranja.To takođe
znači da će ogroman broj usluga pacijenti u domovima zdravlja
morati ponovo da skupo plate i pored toga što su već platili
obavezni zdravstveni doprinos od 12.3 % na bruto platu. Cena
stomatološke usluge u domu zdravlja će biti naknadno određena,
a kako pacijenti već sada sve plaćaju, to će se samo
legalizovati sadašnja praksa. Jedna o čestih mistifikacija koje slušamo od nadležnih a koje imaju za cilj da građane dovedu u zabludu, je da će cena cena usluge, recimo plombe u državnom sektoru biti za 30-40 odsto jeftinija od one kod privatnika. Međutim, i prosta ekonomska računica pokazuje da stvari ne stoje tako. Usluga
kod nas privatnika je jeftinija nego u drzavnom sektoru za bar 2 ili 3
puta. Prvi dokaz je to što imamo
pacijenata. Drugo, cena plombe u Domu Zdravlja nije samo buduća
participacija od recimo 400 din? Već svi oni troškovi koji se ne
vide a koje građanin ne plaća direktno u gotovini. Tu mislimo na
plate lekara, sestre, tehničara, sekretarice, administracije, pratećih
službi, tekući troškovi grejanje, struja, voda, amortizaciju i održavanje
opreme, zgrade, troškovi materijala. Naravno ne treba ne treba zaboraviti
i cenu kvadrata poslovnog prostora jer Domovi Zdravlja su smešteni u
centru gde je kvadrat njaskuplji a to su su sve predimenzionirani objekti,
sa velikim hodnicima, čekaonicama, kancelarijama…O produktivnosti i
radnoj motivisanosti između službenika i privatnika nema potrebe da
pričamo. Podsetimo da po zvaničnim podacima jedan stomatoloski
tim (lekar,sestra, tehničar) u Domu Zdravlja stave samo dve plombe za
8 sati rada. Prema tome, kada se sve ovo sabere jasno je da stomatološka
usluga kod privatnog stomatologa mnogo jeftinija.
Danas,
iako na jednog privatnog stomatologa dolaze nešto preko dva stomatologa u
državnom sektoru, očigledno je da se ogromna većina građana
leči kod privatnika što ukazuje na slabu produktivnost državne
stomatologije. I umesto da Zakon omogući građanima da za svoj
doprinos biraju stomatologa, budu refundirani u okviru cene iz obaveznog
osiguranja, a razliku plate iz džepa odnosno preko budućeg
dobrovoljnog osiguranja, ponovo se pravi diskriminacija koje deli i
stomatologe i pacijente na dve klase. One koji rade u državnom resursu i
imaju monopol na sredstva iz zdravstvenog oiguranja i druge, privatnike,
koji su sve sami investirali i dalje doprinosima i porezima finansiraju
nelojalnu konkurenciju. Slično je i sa građanima-osiguranicima,
jer se postavlja pitanje da li uopšte vredi plaćati doprinos ako se
sve ponovo plaća! Ovaj
model stomatološke "reforme" nije ništa drugo nego pokušaj da
neproduktivnoj i neracionalnoj državnoj stomatologiji, preko štetnog
monopola na dinar iz zdravstvenog osiguranja pruži veštačko disanje
i još neko vreme održi u životu. Dr Pero Radlović, Kordinator Udruženja
privatnih lekara i stomatologa Srbije
|
