|
ponedeljak,
28. april 2008.
Inicijativa
novosadskih lekara, stomatologa i apotekara
Sa knjižicom
i kod privatnika
Udruženje lekara
privatnika, stomatologa i apotekara Novog Sada koje broji
više stotina članova traži da se ukine
diskriminacija privatnika i Novosađanima omogući
da se leče i u privatnim ambulantama o trošku Zavoda
za zdravstvenu zaštitu.
- Sa postojećim modelom
finansiranja zdravstva, Novosađani dva puta plaćaju
istu uslugu - jednom kroz obavezni doprinos od 12,3 odsto
u Republički zavod za zdravstvenu zaštitu, a drugi
put iz džepa kada odu kod privatnog lekara ili apotekara.
Snažan privatni sektor je dokaz da državna ponuda ne
zadovoljava Novosađane, jer da su zadovoljni "besplatnim"
državnim zdravstvom, više od 400 privatnih lekarskih,
stomatoloških ordinacija i apoteka ne bi postojalo - ističe
dr Draško Karađinović, portparol ovog udruženja.
Po novom modelu, koji je preuzet
iz zemalja EU i koji se bazira na demonopolizaciji državnog
zdravstva, sredstva pacijenta iz RZZO po dobijenoj usluzi,
moraju pratiti pacijenta u državnom ili privatnom sektoru
mehanizmom refundacije osiguranika po tarifniku RZZO, a na
osnovu fakture privatnog lekara ili stomatologa. Na taj način
RZZO plaća samo lečenja po ceni iz "osnovnog
paketa usluga" koji po Zakonu o zdravstvenom
osiguranju idu na teret Fonda. Razliku u ceni, ako je ima,
plaća pacijent, odnosno dopunsko osiguranje.
Privatni lekari u Novom Sadu
smatraju da je neophodno izjednačavanje oba sektora
zdravstva kroz mogućnost da građanin sa
zdravstvenom knjižicom slobodno bira da li će ići
u dom zdravlja ili kod privatnika. To je zapisano i u
"Evropskoj povelji o pravima pacijenta" i to su
odavno uveli svi naši tranzicioni susedi. Zbog toga
primoravanje građana da "slobodno" izaberu
lekara, ali samo u okviru doma zdravlja nema uspeha,
smatraju lekari privatnici i navode da se samo 16,9 odsto
pacijenata u Beogradu odlučilo na taj korak.
Model plaćanja zdravstvenih
usluga koji predlažu privatnici ima, prema njihovom mišljenju,
mnogo prednosti jer ukida gužve u domovima zdravlja i
time povećava dostupnost građanima koji odluče
da se leče u domu zdravlja, smanjuje rasipanje
zdravstvenog dinara jer se ista usluga plaća samo
jedanput i to lekaru kod koga se građanin leči.
Ovaj model podstiče i razvoj privatnog dopunskog
osiguranja, čime se formira jedino održiv miks
javno-privatnog finansiranja zdravstva.
R. B.
|
 |
|
