Društvo privatnih doktora stomatologije Srbije u poslednje vreme sve češće u medijima iznosi informacije u kojima se Ministarstvo zdravlja Srbije i ministar Tomica Milosavljević optužuju za "nekompetentnost i nestručnost u sprovođenju reformi", a kao povod za to navodi se da su poslanici u Odboru za zdravstvo "tri zakona, koje je izradilo ovo Ministarstvo, vratili na doradu, a četvrti odložili za jesen". U saopštenjima ovog udruženja, koja potpisuje portparol Draško Karađinović, navodi se i to da reforma velikih sistema kao što je zdravstvo "daleko prevazilazi znanje lokalnih eksperata, te da to nije moguće učiniti bez šireg učešća stručnjaka Evropske unije koji dobro poznaju model kome treba težiti."
Odgovor na pitanje da li je trenutno stanje sa reformom zdravstva baš tako i da li su brojne optužbe na račun zakona osnovane, potražili smo u Ministarstvu zdravlja Srbije od pomoćnika ministra, prof. Snežane Simić i dr Zorana Maričića, kao i od zamenika ministra, dr Dragomira Marisavljevića.
Da bi se razjasnilo stanje u kome se zdravstvo nalazi važno je naglasiti, smatraju sagovornici, da situacija sa zakonima nije baš onakva kakvom je predstavljaju članovi pomenutog društva. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je Ministarstvo izradilo u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i ekspertima EU, prihvaćen je od strane Odbora za zdravstvo Skupštine Srbije i nalazi se u skupštinskoj proceduri. Naime, taj zakon ostavljen je za jesen, uz obećanje da će biti prva tačka dnevnog reda na prvom redovnom zasedanju. Inače, u Skupštini Srbije na čekanju se nalazi oko 40 zakona.
- Predlog zakona o komorama zdravstvenih radnika Odbor za zdravstvo je prihvatio u načelu, uz konstataciju da će se upotpuniti amandmanima, a po zaključku Odbora, Ministarstvo zdravlja je formiralo radnu grupu u koju su ušla i dva poslanika ovog obora. Društvo privatnih stomatologa u pojedinim medijima iznosi informacije da je Nacrt zakona o komorama dobio "loše ocene pravne službe Vlade". Takva pravna služba ne postoji, postoji samo Sekretarijat za zakonodavstvo od koga je dobijena saglasnost da je zakon u skladu sa ustavom i drugim zakonima i da kao takav može ići u proceduru prvo na vladin Odbor Vlade, a potom u Skupštinu - kaže dr Maričić i dodaje i to da se Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti još uvek nalaze u javnoj raspravi, te da isti zakoni nisu ni mogli biti odbijeni. Sve primedbe, saveti i konsultacije na Nacrt zakona o izmenama i dopunama zdravstvenog osiguranja i Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti sada se integrišu u konačne tekstove zakona, koji bi trebalo da ponovo prođu proceduru od Vlade do Odbora za zdravstvo i Skupštine - kaže on.
Predlogom zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđena je i mogućnost da zaposleni u državnim ustanovama posle radnog vremena mogu obavljati privatnu praksu, što je, navodno, izazvalo nezadovoljstvo privatnika. Predloženo je da zdravstveni radnik zaposlen u državnoj zdravstvenoj ustanovi puno radno vreme obavlja poslove iz svoje struke, a dodante stručne usluge može obavljati kod drugog poslodavca u vremenu koje nije duže od jedne trećine punog radnog vremena, kao i da može osnovati zdravstvenu ustanovu i drugi oblik organizacije zdravstvene službe.
Prema rečima Snežane Simić, ovo poslednje u Nacrtu zakona o zdravstvenoj zaštiti Ministarstvo zdravlja nije ni predvidelo, ali je Ministarstvo za privredu i privatizaciju smatralo da je takva mogućnost veoma poželjna, jer bi drugačije rešenje značilo restrikciju privatne prakse i preduzetništva, tako da je predlog prihvaćen.
Društvo privatnih stomatologa navodi da je Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti "pravno neodrečen i protivrečan, kao i da sadrži nedefinisanost vlasničke transformacije primarne zdravstvene zaštite." U Ministarstvu, međutim, naglašavaju, da se insistira na tome da se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti očuvaju principi pravičnosti i solidarnosti.
- Privatizacija primarne zdravstvene zaštite u državnom sektoru nije preporučena, pre svega zbog loših iskustava u zemljama koje su to uradile, na primer u Hrvatskoj. Time se stvara podela korisnika usluga na one koji mogu i na one koji ne mogu da plate usluge lekara. Želimo da u reformi sistema očuvamo što više pozitivnih stvari. Primarna zdravstvena zaštita je tekovina ovog sistema i Slovenija ga je, takođe, sačuvala - kaže Simić i dodaje da postoji zakonska osnova da i privatni sektor obavlja funkciju primarne zdravstvene zaštite putem sklapanja ugovora sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. Ono što je, takođe, prihvatljivo jeste davanje slobodnih kapaciteta privatnom sektoru državnih ustanova po nedavno usvojenom Zakonu o koncesijama.
Prema navodima Draška Karađinovića, najsporniji je zakon o komorama zdravstvenih radnika. Predviđene su lekarska, farmaceutska i stomatološka komora, sa dva veća, Većem članova koji su zaposleni u državnim ustanovama i Većem članova koji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti u privatnoj praksi. Jedan od zadataka komore biće, između ostalog, da učestvuje u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanja zdravstvene delatnosti. Osnovni prigovor Karađinovića odnosi se na to što se u istoj komori nalaze i privatni i državni lekari. U Ministarstvu zdravlja, međutim, navode da ni u jednoj evropskoj zemlji ne postoje odvojene komore za privatne i državne lekare i da svako onaj ko propagira dve odvojene komore ne vodi računa o integritetu profesije, podizanju ugleda zdravstvenih radnika i zaštite kako radnika tako i korisnika usluga, kao i da ne poznaje osnovne funkcije komora.
- O tome kako će komore donositi svoje odluke, poštujući obe kategorije zdravstvenih radnika, urediće sama komora svojim statutom i poslovnikom o radu svojih veća. Ministarstvo sa tim neće imati nikakve veze, jer je, između ostalog, suština autonomije komore i u tome- kaže profesor Simić.
Jedna od tvrdnji Društva privatnih doktora stomatologije jeste da Ministarstvo zdravlja, na čelu sa ministrom Tomicom Milosavljevićem, odbacuje preporuke Evropske agencije za rekonstrukciju. Zamenik i pomoćnici ministra ističu, međutim, da su to netačne informacije i da EAR i njeni konsultanti trenutno vode šest projekata ovog Ministarstva, da je njihova pomoć i bliska saradnja uveliko pomogla izradi Zakona o lekovima i Vodičima kliničke prakse. Pored toga, veoma uspešnu saradnju Ministarstvo zdravlja ima i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i sa Svetskom bankom. Takođe, jedanaest stranih konsultanata trenutno pomažu projekte Ministarstva zdravlja, od kojih će neki dati i sistemska rešenja.
Svako ko misli da postoji jedinstveni zdravstveni sistem zemalja članica Evropske unije u zabludi je. Direktive EU pominju samo regulativu vezanu za proizvodnju i promet lekova, zaštitu javnog zdravlja (vakcinacije, zaštitu okoline, prevoz otrovnih materija itd) i bezbednost hrane, poštujući tako specifičnosti svake zemlje, objašnjavaju u Ministarstvu.
Veoma je teško sprovoditi reforme u zdravstvu, jer su nagomilani problemi koji ne mogu biti rešeni preko noći, a ekonomska situacija ne olakšava posao. Lekari zahtevaju veće plate, korisnici bolju zdravstvenu zaštitu. Nikakva rešenja nisu definitivna, zdravstveni sektor bio je urušen i potrebno je biti oprezan, kažu u Ministarstvu i ističu da se nijednim zakonom ne mogu rešiti svi problemi. Reforma zdravstva je dugotrajan proces, jer ako se napravi gruba greška ceo sistem može da kolabira. Portparol Društva privatnih stomatologa navodi, na primer, da su u zakonima «nedovoljno zastupljeni» privatnici. Ali, ne postoji privatno i državno bolje zdravlje, ističu sagovornici.
- Ministarstvo zdravlja Republike Srbije izradilo je Strategiju reforme sistema zdravstvene zaštite kao osnovu i viziju sistema kakav je potreban Srbiji. Osnove te strategije nalaze se u Dokumentu zdravstvene politike, koji je u 2002. godini usvojila Vlada Republike Srbije. Shvatajući značaj reformi zdravstvene zaštite Ministarstvo sva svoja opredeljenja bazira na širokom konsenzusu Vlade Republike Srbije, profesionalne javnosti i korisnika usluga- kaže zamenik ministra Marisavljević.
Poruka Ministarstva zdravlja je da je za refomu potrebna saradnja svih, od pojedinaca do stučnih krugova, a zdravlje pacijenata i dostojanstvo lekara ističe se kao ono što je u prvom planu. Za reformu su, takođe, dobrodošli svi predlozi, kritike i saveti, navode u Ministarsvu zdravlja, ukoliko privatni interes pojedinaca nije stavljen u prvi plan.

Milena Prstojević