ponedeljak, 19. decembar 2005.

 

 Skupi "državni" zubi

Već smo navikli na mnoge "bisere" visokih činovnika republičke Vlade, pa je stručna javnost pomislila da je više ništa ne može iznenaditi. Međutim, objašnjenja pomoćnika ministra zdravlja dr Vase Antića (Danas, 6. decembar) oko budućeg funkcionisanja stomatologije posle usvajanja zakona iz zdravstva ipak zahtevaju reakciju.
Da počnemo od najkrupnijeg. Ocena pomoćnika ministra, inače zaduženog za pitanja osiguranja, da građani u Srbiji godišnje izdvajaju oko 250 miliona evra za stomatologiju je potpuno neverovatna. Kada se zna da je ceo godišnji budžet RZZO 1,3 milijarde evra, onda je jasno da je nemoguće da petina te sume ide na popravku zuba.Tako olako licitiranje sa stotinama miliona evra od nekoga ko je zadužen za pitanje osiguranja ipak mora da zabrine.
I izjava da građani Srbije u proseku poprave dva zuba godišnje nije tačna. Stomatološki tim (stomatolog, sestra i pola tehničara) u Domu zdravlja urade dve plombe za osam sati radnog vremena, pa je pomoćnik ministra verovatno permutovao podatke, ali to uopšte nije isto. Katastrofalan učinak državne stomatologije objašnjava zašto je mnogo skuplja od privatne prakse. Ako se analizira ekonomska cena plombe (fiksni troškovi, varijabilni troškovi, kao i već redovno dodatno plaćanje građana iz džepa) u državnom sektoru, a da i ne pominjem indirektne troškove tipa gubitka vremena zbog čekanja, onda postaje jasno zašto je stomatologija već odavno privatizovana u svim zemljama u tranziciji.
Bizarna je i izjava pomoćnika ministra da će se formiranjem cena usluga u domovima zdravlja zbog konkurencije, smanjiti i cena kod privatnog sektora pošto to znači da će građani, pored obaveznog zdravstvenog doprinosa, morati još jedanput da plate kad odu kod državnog stomatologa.

Pravo pitanje oko koga se sve vrti je sledeće: zašto osiguranici u Srbiji ne mogu da slobodno biraju lekara odnosno ustanovu u državnom ili privatnom sektoru za svoj obavezni doprinos?
Logično objašnjenje ne postoji. Tim pre što ministarstvo zdravlja stalno priča o precizno definisanom "osnovnom paketu usluga" pa i stomatoloških koje su plaćene iz obaveznog osiguranja. Drugim rečima, ako su broj i sadržaj zdravstvenih usluga koje su finansirane iz sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje poznati, zašto onda građanin ne može slobodno da usmerava svoj doprinos tamo gde želi da se leči i razliku u ceni, ako je ima, plaća sam odnosno iz dobrovoljnog osiguranja?

Dr Draško Karađinović

Društvo privatnih doktora stomatologije Srbije Novi Sad