Čačak - Posle višemesečne kampanje čiji je inicijator između ostalih bilo i Udruženje privatnih lekara i stomatologa Čačka, Odbor za zdravstvo Skupštine Srbije nedavno je vratio na doradu zakon o zdravstvenom osiguranju, zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o lekarskim komorama. Predloženi zakoni svojevremeno su izazvali nezadovoljstvo privatnih lekara i stomatologa, posebno u onom delu koji se odnosi na lekarske komore. Predlagač zakona je predvideo da privatni lekari i lekari zaposleni u državnim zdravstevnim ustanovama budu organizovani u jednu komoru, što je prema oceni dr Branka Milenkovića, predsednika Udruženja privatnih lekara i stomatologa u Čačku - nelogično.
- Lekari koji se bave privatnom lekarskom praksom i oni koji su zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama imaju potpuno suprotne interese, bez obzira što se bavimoistom delatnošću. Tako nešto je potpuno iracionalno, kao kada bi sudije i advokati bili organizovani u jednu komoru. Rad privatnih lekara i stomatologa je principu, dok lekari u državnim ustanovama rade na osnovu Zakona o radu. Istovremeno interes privatnih lekara i stomatologa su manji porezi i doprinosi, dok je interes lekara u državnim ustanovama fokusiran na veće plate. Još jedna nelogičnost u Predlogu zakona protiv koga smo digli glas je tvrdnja da bi tako organizovana komora bila nezavisna, s obzirom da je planirano da se njen rad finansira iz republičkog budžeta. Istovremeno predviđeno je da za razliku od lekara u državnoj praksi, privatni lekari stomatolozi plaćaju članarinu, što privatnike automatski stavlja u neravnopravan položaj - kaže dr Branko Milenković, predsednik Udruženja čačanskih privatnih lekara i stomatologa.
Mogućnost koja je predviđena Predlogom zakona, da lekari i stomatolozi zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama posle radnog vremena mogu obavljati privatnu lekarsku ili stomatološku praksu, takođe je izazvala nezadovoljstvo privatnika. Predsednik čačanskog Udruženja privatnih lekara i stomatologa, dr Branko Milenković ovakav predlog upoređuje sa mogućnošću da se sudije posle radnog bave advokatskom praksom.
- Uprkos velikim otporima uspeli smo da u decembru i januaru izdejstvujemo povlačenje ovakvih zakonskih predloga iz procedure. Naš stav je bio da se ovakvi sistemski zakoni ne mogu donositi bez javne rasprave, zbog čega smo animirali javnost ali i Evropsku agenciju za rekonstrukciju koja poslednjih godina mnogo ulaže u revitalizaciju zdravstva u Srbiji, da se uključi u javnu raspravu. Prema oceni privatnih lekara i stomatologa predložena zakonska regulativa kojom bi trebalo da se reguliše oblast zdravstvene zaštite je zapravo modifikovan julovski zakon iz 1996. godine. Na tako nešto ne možemo da pristanemo, s obzirom da se odnos države prema privatnoj praksi nije promenio, posebno kada se u obzir uzme činjenica da se Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ni ovoga puta ne određuje mesto privatne prakse u zdravstvenom sistemu. Odrednica da je privatna lekarska praksa drugi oblik zdravstvene zaštite, ne precizira da li se radi o primarnom, sekundarnom ili tercijalnom obliku zaštite, kaže dr Branko Milenković.
Nezadovoljstvo privatnih lekara i stomatologa izaziva i deo zakona koji se odnosi na izdavanje licenci za rad, s obzirom da se na taj način otvara prostor za stvaranje interesne grupe profesora koja bi se bavila izdavanjem licenci. Članovi Udruženja privatnih lekara i stomatologa, smatraju da je prvobitnim zakonskim predlozima privatna lekarska praksa stavljena u neravnopravan položaj i nije joj dat značaj koji ona objektivno ima, kao što je to bio slučaj i u vreme dok je na vlasti u Srbiji bila koalicija SPS-JUL, kada su čak uredbom 1997.godine usluge privatnih lekara i stomatologa oporezivane kao luksuz. Činjenicu da država ne subvencioniše usluge privatnih lekara i stomatologa, kao ni cenu lekova koje oni propisuju, čačanski privatni lekari i stomatolozi ističu kao još jedan u nizu argumenata da privatna lekarska praksa u društvu treba da dobije mesto koje objektivno zaslužuje. Uprkos činjenici da kada je u pitanju privatna lekarska i stomatološka praksa vlada mišljenje da usluge privatnika koriste uglavnom građani boljeg materijalnog stanja, u Udruženju privatnih lekara i stomatologa tvrde da se sve više građana okreće privatnoj praksi u želji da izbegne dugo čekanje, ali i nered koji često vlada u državnim zdravstvenim ustanovama.

Aleksandar Arsenijević