Međutim, u istom broju, samo na str.29, može se pročitati još jedna tragična priča iz srpskog zdravstva gde otac i sin optužuju hirurga državne opšte bolnice iz Užica za smrt svoje supruge i majke.

Može se primetiti da, iako se oba tragična događaja dešavaju u isto vreme, reakcije nadležnih nije bila ista. Dok ministar zdravlja (opravdano) vrlo često izveštava javnost o slučaju devojčice iz Beograda, uz iznošenje ocena koje još nisu sudski potvrđene, o slučaju preminule žene iz Užica nismo čuli zvanično reagovanje ministarstva.

Takođe, čuli smo da je ministarstvo zdravlja zatvorilo na desetine privatnih zdravstvenih ustanova. Ništa slično nije rečeno da je urađeno u državnom zdravstvu. O čemu se tu radi? Da li je moguće da je privatno zdravstvo sa 6000 zdravstvenih ustanova toliko lošije od državnog iako leči na destine hiljada ljudi svakog dana?

Odavno je poznato da državni i privatni sektor nisu izjednačeni sobzirom na diskriminaciju miliona građana koji se leče kod privatnika pošto uslugu ponovo plaćaju iz svog džepa iako su već platili obavezni doprinos Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Toj diskriminaciji pacijenata se sada pridodaje diskriminacija privatnog sektora u zdravstvu u vidu selektivnih izjava i sankcija.

Nije jasno zašto se zatvara klinika kao ustanova, jer ako postoji krivac to je onda čovek, a ne zidovi i aparati. Ako idemo dosledno tom logikom, onda nema državne bolnice koja ne bi trebalo da bude zatvorena s obzirom na dešavanja u njima.

Umesto hajke na privatni sektor i proglašavanja krivca pre svake istrage i suđenja, korisnije bi bilo izmeniti strukturne defekte u zdravstvenom sistemu, na koje postoji mnogo primedaba, i tako smanjiti rizike koji su, po prirodi svoje delatnosti, neizbežno prisutni u medicinskim aktivnostima.

I smrt devojčice u Beogradu u privatnoj bolnici i smrt žene u državnoj bolnici u Užicu su nenadoknadive tragedije za njihove najbliže, sa neizmernom količinom bola i duboke patnje. Obema porodicama je sada potreban spokoj i smirenje, uz svi podršku koje društvo mora da pruži svojim članovima. A na nama je da izvučemo pouke i preuzmemo mere, kako bi se ovakve nesreće smanjile na najmanju moguću meru, u skladu sa etičkim i stručnim mogućnosti veka u kome živimo.

Prim.dr Branislav Kardašević

Podpredsednik

Društva privatnih doktora

stomatologije Srbije

Novi Sad