Afirmativni tekstovi o razvoju jednog hirurškog centra na jugu Srbije su za svaku pohvalu i nema sumnje da ih stručna javnost dočekuje blagonaklono. Tim pre što velike ambicije direktora klinike, profesora Dragana Krasića, očigledno imaju materijalnu potporu u sredstvima Ministarstva zdravlja i Nacionalnog investicionog plana. Ipak, nekoliko zapažanja privatnog sektora, odnosno poreskih obveznika, mogla bi biti dragocena u smislu efikasnijeg korišćenja javnog resursa. Želje direktora da njegova klinika postane centar za edukaciju mladih maksilo-facijalnih hirurga iz Evrope su potpuno razumljive. Međutim, pojavile su se smetnje, a po direktoru - posredi su politički razlozi. Politika je važna i u zdravstvu, ali je potrebno izaći pred evropsku stručnu javnost sa argumentima koji su svima razumljivi. A odlučujući argumenti odnose se na proverljiv međunarodni naučni rejting ustanove i pojedinaca - preko broja publikovanih članaka u referentnim evropskim i američkim stručnim časopisima. Ako bi prof. Krasić imao i koristio objektivni argument međunarodne referentnosti lekara sa klinike, onda bi se mnogo lakše uticalo na odluke evropskih foruma, a politika bi igrala mnogo manju ulogu.
I namere o ponudi "zdravstvenog turizma" su zanimljive, jer su na tragu stvaranja menadžerskog mentaliteta o kome govori Ministarstvo zdravlja. Međutim, tu ima mnogo nedorečenog. Posebno u delu gde direktor objašnjava da na klinici već sada postoje četiri vrste cena, u zavisnosti od toga da li pacijentima usluge pružaju studenti, postdiplomci, redovni lekar u ambulanti ili lekar kojeg pacijent izabere. Očigledno je profesor Krasić pobrkao obaveze upravljanja javnim resursom, koji finansiraju svi građani Niša i južne Srbije, sa rukovođenjem ustanovom u privatnom vlasništvu. Svakome je jasno da su kvalitet, pravičnost i dostupnost zdravstvene usluge drastično narušeni ovakvim modelom plaćanja, i to u državnoj bolnici. Pomenute "vrste cena" su zapravo legalizacije teških diskriminatornih mehanizama, što je u zdravstvu nedopustivo.
Članak dobro otvara prava pitanja oko konfuzije u zdravstvenom "menadžmentu" budžetskih ustanova. Sazreo je trenutak za suočavanje različitih stavova o korišćenju i vanbudžetskom finansiraju državnih zdravstvenih ustanova. To je pitanje koje veoma interesuje 7,5 miliona građana Srbije.