Lekarska
komora za žabe i babe
,,Pr(a)va
adresa za žalbe pacijenta''
,,Blic nedelje'', 5.januar 2003.
Članak
posvećen formiranju lekarske komore (,,Pr(a)va adresa za žalbe
pacijenata'' objavljen 05.01.2003. u ,,Blicu nedelje'') zaslužuje
reagovanje kako bi stručna javnost ali i svi gradjani naše
zemlje koji plaćaju zdravstveni doprinos bili upoznati sa štetnim
aspektima predloga Zakona o komorama zdravstvenih radnika koji,
prema rečima vašeg novinara, treba uskoro da uđe u skupštinsku
proceduru.
Ukratko,
po zamisli rukovodstva Srpskog Lekarskog Društva (SLD) komora
treba da se sastoji od jedne skupštine koju čine dva veća: veće
lekara zaposlenih u državnoj službi i veće lekara iz privatne
prakse. Iz ovakve hibridne skupštine se biraju svi ostali organi
pa i upravni odbor i direktor komore.
I
na prvi pogled je jasno da je ovaj koncept mešanja ,,državnih
službenika”
i privatnika u jednu organizaciju koja treba da brani interes svih
svojih članova izvan svake pravne i privredne logike. Zar učeni
predlagači zakona nisu znali da lekari-službenici svoj status
regulišu u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o radu u državnim
organima a da su lekari-privatnici privredno definisani Zakonom o
preduzetnicima; jedni primaju platu od države a drugi ostvaruju
zaradu na tržištu zdravstvenih usluga iz koje posle plaćaju
porez i doprinose. Ko može pomiriti, da samo njih navedem od
bezbroj drugih primera, dva različita interesa: službenika da
imaju veće plate a privatnika da imaju manje poreze?
Možda
će na to glupo i prizemno pitanje koje se tiče novaca, odgovor
dobiti potencijalni budući direktor komore a sadašnji generalni
sekretar SLD, dr Višeslav Hadži-Tanović dok bude išao sa
sprata Ministarstva Finansija gde treba da traži smanjene poreske
stope za lekare privatnike na sprat Ministarstva Zdravlja od koga
će zahtevati povećanje plata za lekare službenike? Bilo bi
dobro da struka, građani, ministar zdravlja i narodni poslanici
odmah dobiju odgovor od rukovodstva SLD na to pitanje koje liči
na računanje kvadrature kruga a koje muči generacije političara:
kako povećati plate a smanjiti porez?
Ovakva
lekarska komora sa dva veća smišljena u mozgovima onih koji su
pomešali žabe i babe, što bi rekao naš narod, ne postoji ni u
jednoj zemlji zapadne Evrope jer su tamo jasno razdvojeni državni
i privatni zdravstveni sektor, u skladu s temeljnim načelima
funkcionisanja ovih naprednih država. Lako je shvatiti da nas
ovaj koncept komore dodatno udaljava od EU umesto da nas približava
“civilizovanom
svetu”,
kako bi se moglo zaključiti po zvučnim frazama kolega iz
rukovodstava SLD-a.
A
što se tiče nezavisnosti ovakve hibridne komore od države, i tu
su pobrkani lončići uprkos izjave dr Hadži-Tanovića, jer se i
u skupštini i u organima komore nalaze lekari službenici koji su
svi na platnom spisku te iste države.
Prve
žrtve teško pobrkanih nadležnosti i odgovornosti lekara iz dva
sektora će biti pacijenti i to uprkos punih usta rečenica da će
,,komora
prevashodno štiti pacijenta i njegovo pravo na kvalitetno lečenje”
Ako se složimo da je zdravstvo razvijenih zemalja primer kako
treba štiti i pacijenta i njegovo pravo na kvalitetno lečenje,
onda se postavlja prosto pitanje kako to da se jedino ovo
rukovodstvo SLD setilo ovakvog, unikatnog modela hibridne lekarske
komore koji, odgovorno tvrdim, ne postoji ni u jednoj zemlji
Zapadne Evrope. Da li treba podsećati da su standardi kvalitetnog
lečenja i norme pravne zaštite pacijenta tesno povezani sa
modelima organizovanja lekarske struke u EU i da se zasigurno ne
mogu kod nas ostvariti ako ovaj nebulozni predlog Komore bude
prihvaćen.
Kako
je očigledno da hibridna lekarska komora u svojim telima prilikom
odlučivanja stalno stvara konflikt interesa sobzirom na različite
profesionalne interese svojih članova, izrečica “kadija te
tuži, kadija ti sudi” bi mogla da postane za naše
pacijente prepoznatljiva robna marka ovakvog protivprirodnog
spajanja.
Sledeća
žrtva eksperimenta sa hibridnom komorom, ako prođe Republičku
skupštinu, jesu sami lekari iz oba, državnog i privatnog,
sektora. Lekari-službenici zato što će poverovati bar neko
vreme da je komora tu da ih brani i štiti od “nedovoljne
brige države” i da će urgencije direktora kod ministra za
povećanje plate imati posebnu, mističnu težinu, u skladu sa
njegovom (verovatno) misterioznom platom; lekari-privatnici zato
što će morati da stalno keširaju za sertifikaciju, licence i
druge potvrde o ispunjenju određenih (besmislenih ali za utehu
skupih) standarda za rad nekim interesnim grupama koje lobiraju za
ovako apsurdan predlog Komore.
Ipak,
još uvek nije (pre)kasno da se povede jedna ozbiljna i stručna
rasprava o tome kakva nam je lekarska komora potrebna. Predhodno,
kolegama iz rukovodstva SLD treba zahvaliti na uzaludno
izgubljenom vremenu ali i na sklepanom predlogu iz koga smo videli
kakva Komora ne sme da bude. A onda se treba okrenuti modelima
organizovanja lekara koji postoje u EU, naravno uz potiskivanje
uvek prisutnog provincijskog refleksa da se bude “specifičan”
i različit od svih drugih u stvarima koje su drugi dobro uredilli
mnogo pre nas, pa zatim iz naših zakona iskoristiti onu
regulativu koja bi lekarima-privatnicima omogućila da imaju
komoru sličnu advokatima a lekarima-službenicima sličan status
onom koji imaju sudije u državnom sudstvu.
Rešenje
je tu, nadohvat ruke, ali samo treba prozreti mistifikacije,
manipulacije i licemernu retoriku interesnih grupa i lažnih
autoriteta kako bi se izbegla lutanja i ogromni nepotrebni
materijalni troškovi koje ovakvi sistemski promašaji uzrokuju za
naše društvo. Jer, prihvatanje evrokompatibilnog koncepta
lekarske komore je obaveza svih nas koji, i u državnom i u
privatnom sektoru, svojim pacijentima želimo da pružimo
zdravstvene usluge dostojne vremena u kome živimo i u skladu sa
etičkim načelima medicine zemalja Evropske Unije.
Dr
Draško Karađinović
Novi Sad
