|
http://www.dnevnik.rs/node/31830
Петak, 05/13/2011
Измене правилника или укидање
права
 Од када је Законом о здравственој заштити
предвиђена могућност обављања допунског рада, или како се популарно назива
„вечерње клинике”, та одредба изазива различита тумачења
и сукобљавања интереса појединих
интересних група у тој области. Вероватно је то један од главних разлога што је
министар здравља др Зоран Станковић желео сталне несугласице око допунског рада
да реши „преко ноћи” па је изјавио да ће та одредба Закона бити укинута.
Међутим, како наводе у Министарству здравља, министар је извршни орган и мора
да поштује важеће законе, па самим тим и одредбу о допунском раду. Да би се
укинула могућност допунског рада, мора се мењати читав закон. Из кабинета
министра Станковића стигло је саопштење да се одредба о допунском раду неће
укидати већ ће бити направљене измене у правилнику који регулише ту област.
Како наводе у Министарству здравља, оформљена је радна група која има обавезу
да направи нови правилник о допунском раду. Једна од новина је да више неће
бити ограничења у броју закључених уговора о допунском раду. Једино ограничење
је да то буде до трећине пуног радног времена. Уводи се правило да процену да
ли здравствена установа може пружати допунске услуге, посебно оне које плаћа
Републички завод за здравствено осигурање, доносе надлежни институти за јавно
здравље и филијале РЗЗО-а.
Допунски рад у великом броју здравствених установа није успео да заживи, али је
успео да подели јавност. Најчешће је био оспораван због сукоба интереса и
стварања вештачких листа чекања да би се пацијент упутио у „вечерњу клинику”,
где се услуга плаћа. Поводом допунског рада и расправе у јавности о томе како
га организовати, огласио се и Синдикат лекара и фармацеута Србије. У саопштењу
подсећају на то да је право на допунски рад дато Законом и да се не може
укинути без промене закона, чему се Синдикат противи. Тај рад се обавља ван
радног времена, у својој или некој другој установи. Он није предвиђен као
могућност да га сваки доктор обавља и да треба то да чини, већ се ради тамо где
постоји потреба и могућност за допунским радом и где је он одобрен од
Министарства здравља.
Допунски рад се изричито не сме обављати за услуге које су на листи чекања,
поготово у радно време, а односи се на услуге које по обиму и садржају нису
обухваћене здравственим осигурањем, услуге за које нема довољно извршилаца и за
лица која немају својство осигураника. Међутим, кршење закона и правила не
треба мешати с правом на допунски рад. Нерад, непоштовање радног времена и
неиспуњавање норматива су ствар односа према послу, одговорност непосредног
руководиоца и нешто за шта се сноси лична одговорност. Али због тога се не мења
закон и не укида неко право, каже се у саопштењу Синдиката лекара и фармацеута
Србије.
Док су једни против укидања оваквог додатног ангажовања здравствених радника,
други, као на пример Удружење приватних лекара и стоматолога, дају пуну подршку
министру. У том удружењу сматрају да најава министра о укидању допунског рада
за лекаре из државног сектора, због постојања драстичног конфликта интереса и
великог коруптивног потенцијала, представља прву, дугоочекивану меру против
корупције у здравству. Запрепашћујући су покушаји демантовања новог министра од
наслеђених службеника, што показује суштинску одговорност Министарства здравља
у креирању системске корупције протеклих година и опасност да стари кадрови
наставе погубну здравствену политику, каже се у саопштењу Удружења. Корупција у
здравству је системског карактера, а таквом стању је битно допринела могућност
државних лекара да истовремено раде приватно, на основу легализованог конфликта
интереса у Закону о здравственој заштити.
Чињеница да је и сама Влада Републике Србије сврстала здравство, у Упитнику ЕУ,
на прво место по корумпираности, очигледно је подстакла новог министра здравља
да у борбу против ове криминалне појаве крене од кључне законске норме, која је
протеклих година узроковала бројне афере с тешким последицама по живот и
здравље грађана Србије.
Ј. Барбузан
|