Hitni pacijenti čekaju ceo dan na pomoć

Iako se Novosađani konstantno i u velikom broju žale na rad zdravstvenih ustanova, godinama izostaje poboljšanje kvaliteta usluga koje one pružaju.

Slušateljka Radija 021 kaže da se zbog bolova jednog jutra javila u Dom zdravlja, ali da su je zbog hitnosti uputili na novosadski Urgentni centar. Verovatno zato što je bila pri svesti, lekar u Urgentnom je nije pregledao odmah, već tek posle sat i po vremena. Potom je bilo potrebno uraditi odgovarajuće analize i snimanja, a onda je usledila još jedna tura čekanja od dva i po sata: "Da li je trebalo ja da čekam ili dečko koji je igrao košarku i koji je iščašio rame? Ili možda čovek koji je nogu povredio motornom testerom? Doktor ne zna kome će pre", kaže naša slušateljka.

Ona dodaje da je pomoć primila posle šest uveče, što znači da je kao hitan slučaj ceo dan provela u Domu zdravlja i Urgentnom centru. "Ne krivim doktore, ni tehničko osoblje, zato što su bili brzi, ali je pacijenata previše. Neka ministar kaže šta ima da kaže ili ko već ima da kaže; da li ih je sramota", pita naša slušateljka.

Ministarstvo i Sekretarijat ćute

A da li je i koga sramota, te šta nadležni čine kako bi bar hitni pacijenti što pre dobili pomoć lekara, nismo uspeli da saznamo. I dok u vojvođanskom Sekretarijatu za zdravstvo kažu da je pokrajinski sekretar Atila Čengeri na putu do sledeće srede, a da niko drugi iz sekretarijata ne može da priča na ovu temu, u Ministarstvu zdravlja se uopšte nisu javljali na telefon.

Malo više sreće imali smo s Kliničkim centrom Vojvodine, u kojem nam je rečeno da će nam za koji dan pripremiti precizne podatke o tome koliko im zapravo medicinskih radnika nedostaje, pa ćemo čuti i šta mogu da urade kako bi hitna lekarska pomoć bila bar približna tome.

Privatnici: Država drži monopol i veštački stvara gužve

I dok se u državnim institucijama ponašaju kao da je reč o problemu od juče, za privatne lekare nema dileme kada je reč o uzroku i rešavanju problema. Draško Karađinović iz Udruženja privatnih lekara i stomatologa kaže za Radio 021 da naši zdravstveni kapaciteti uopšte nisu mali, te da bi stanje bilo mnogo bolje kada bi država dozvolila integraciju privatnog i državnog sektora.

"Kada biste vi taj ogroman segment uključili u zdravstveni fond, na način da građani plaćaju uslugu onoliko koliko je propisao fond i u toj meri da budu refundirani, a razliku plate bilo iz džepa, bilo iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, mi bismo kroz demonopolizaciju imali smanjenje listi čekanja i veštačkih gužvi", tvrdi Karađinović.

Tako bi i kod nas bilo kao na zapadu Evrope, gde je 80 odsto patologije tretirano na nivou primarne zdravstvene zaštite, odnosno ambulantne medicine, kaže Karađinović i dodaje da su na taj način sistem promenile ne samo zemlje Evropske unije, već i sve druge koje im teže, ali da partijski i pojedinačni interesi sprečavaju promene kad nas, jer je reč o velikom ulogu, koji služi za punjenje partijskih kasa, ali i džepova onih koji ih kontrolišu. (Dejan Stojičić)