Beograd -
Novi predlog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji uskoro
treba da se nađe u skupštinskoj proceduri, izazvao
je brojne reakcije u domaćoj javnosti. O ovome su
nedavno u Privrednoj komori Srbije razgovarali i stručnjaci
Saveta Evrope, OEBS, Saveta za borbu protiv korupcije i
Transparensi Internešnel, i konstatovali da se pojedine
odredbe predloga Zakona baziraju na konfliktu javnog i
privatnog interesa i da su potencijalno koruptivni.
Ocenjeno je da po evropskim standardima nije prihvatljivo
da službenik iz javnog sektora radi privatno u
konkurentskoj delatnosti.
- Sedenje državnog lekara ili
stomatologa na dve stolice ide na štetu javnog interesa i
normalog funkcionisanja državne bolnice, skupe
dijagnostike ili ambulante. Tako građani dolaze u
situaciju da zdravstvenu uslugu moraju da plate više
puta, iako su već platili doprinos, što predstavlja
tešku ekonomsku diskriminaciju i onemogućava
dostupnost kvalitetnom i pravovremenom lečenju.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević nam nije dao
racionalan razlog zbog čega insistira na ovom
koruptivnom rešenju. Ako je to moguće za državne
lekare, nema razloga da sudije ne traže od ministra
pravde da budu posle podne advokati, a carinici bi mogli
da traže od ministra Dinkića da rade istovremeno kao
špediteri - kaže Draško Karađinović,
portparol Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije.
Karađinović ističe
da "sedenje na dve stolice državnog službenika uvek
favorizuje njegov privatni interes".
- Mogućnost da lekar dopunski
radi u državnoj službi odmah stvara liste čekanja,
odnosno preusmeravanje pacijenata u segment gde državni
lekar dopunski radi. Ovaj koncept konflikta interesa
inhibira razvoj privatnog sektora jer ne stvara ekonomsku
motivaciju da lekar bude privatnik, rizikuje i investira
svoja sredstva. To će rezultirati stagnacijom
privatnog sektora i čak ponovnim prelaskom lekara iz
privatnog u državni sektor u trenutku kada se cela
privreda privatizuje. Ovo rešenje odgovara samo
interesnim grupama u državnom zdravstvu koje ga brane i
nameću, ali je suštinski koruptivno, antireformsko i
suprotno evropskim standardima - naglašava naš
sagovornik.
Prema njegovim rečima, uticaj
korupcije u zdravstvu na reformske procese se nedovoljno
analitički razmatra. Po brojnim istraživanjima,
kojima raspolaže Društvo privatnih lekara i stomatologa,
srpsko zdravstvo je epicentar korupcije u javnom sektoru,
a po mišljenju brojnih građana, zdravstvo je
najkorumpiranija javna služba.
- Korupcija u srpskom zdravstvu
ima sistemski karakter i uspešno sprečava svaku
promenu koja ugrožava privilegije zasnovane na monopolu
interesnih grupa u okviru zdravstvene birokratije.
Korupcija stvara paralelno tržište koje teško ugrožava
dostupnost zdravstvenim uslugama i produbljuje disparitet
u zdravstvenom statusu između siromašnih i ostalih
slojeva stanovništva. Međutim, najvažnija reformska
posledica sistemske korupcije je suprotstavljanje službenika
svakoj promeni koja smanjuje njihovu ilegalnu i
neoporezovanu zaradu, a predložena zakonska rešenja su
odlična ilustracija za to - dodaje Karađinović.
Lekari iz privatnog sektora
upozoravaju da je ovo zakonsko rešenje posebno
kontraproduktivno sa socijalnog stanovišta u trenutku
kada se sprema više desetina hiljada otkaza u zdravstvu.
Oni postavljaju pitanje gde će da rade otpušteni
stručnjaci ako zaposleni mogu da rade i u državnom i
u privatnom sektoru.
- Ovakav zakonski predlog na
neprihvatljiv način favorizuje jednu kategoriju službenika,
što predstavlja pravu socijalnu bombu. Zdravstvo lagano
ali sigurno tone u anarhiju. Anarhija i stihijsko otpuštanje
zdravstvenih radnika je cena koju građani plaćaju
za amaterizam ljudi koji vode zdravstveni sistem. Ministar
Milosavljević sam navodi kao primer Klinički
centar Srbije koji zapošljava 7.700 ljudi, a sa Zavodom
je sklopljen ugovor za njih 7.124. Za njih 600 koji su
iznad ugovorenog broja KCS obezbeđuje dodatni prihod
kako bi im isplatili plate - podseća portparol Udruženja
privatnih lekara i stomatologa.
Ovo udruženje ima primedbe i na
predložene postupke licenciranja lekara i davanje
akreditacija zdravstvenim ustanovama. Po njihovom mišljenju,
predloženi postupci su netransparentni i sa mnogo
diskrecionih ovlašćenja, što stvara opasnost od
ucene pa i eliminacije konkurentskih ordinacija i bolnica.
