<<Nazad



logo_danas




7.06.2024.

„Pacijente više ne gledamo kao pacijente, već kao klijente s novcem“: Liste čekanja rak-rana zdravstva u Srbiji ili poligon za korupciju



Danas je na razne operacije i dijagnostiku, snimanja na skeneru i magnetnoj rezonanci, čekalo 67.863 građana Srbije. Na transplantaciju organa, kako je rekao Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, čeka 2.000 ljudi, koji nisu na ovoj zvaničnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ministar za to poslednje čekanje kaže da će u pomoć pozvati patrijarha lično.

Dok se to ne desi, Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, za liste čekanja na operacije i dijagnostiku kaže da su rak – rana našeg zdravstvenog sistema.

„Sramota je da bilo ko iz Ministarstva zdravlja priča bilo šta dok se liste čekanja ne elimenišu. Njihova funkcija je isključivo namenjena za koruptivno delovanje. Pacijenti više ne veruju državi i sistemu, a mi u zdravstvenom sistemu više nismo lekari, nego smo postali advokati, jer pacijente više ne gledamo kao pacijente već kao klijente. I kad neko dođe kod nas i traži uslugu, mi u njemu vidimo klijenta i vidimo koliko možemo para da izvučemo iz njega“, tvrdi Milić u intervjuu za Novu.

Liste čekanja – državno – privatno

Mi smo se kao društvo srozali, dodaje on, na najniže moguće grane, mi smo dozvolili da ljudi mogu da imaju dvojni radni odnos – državno i privatno.

„Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je on.

Milić, na žalost, nije rekao ništa novo, odnosno ono što iz NVO Doktori protiv korupcije već dve decenije pokušavaju da objasne.

„Liste čekanja su posledica koruptivnih rešenja iz 2005.godine u sistemskim zakonima, pre svega u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Zakonu o zdravstvenom osiguranju, a potom i u Zakonu o komorama zdravstvenih radnika i Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima. Građani u anketama redovno izjavljuju da su najnezadovoljniji stanjem u zdravstvu, a zdravstvo je uvek na prvom mestu, takođe, po oceni građana, po stepenu korupcije“, objašnjava Draško Karađinović, predsednik NVO „Doktori protiv korupcije“.

Liste čekanja ili mediji neprestano o zdravstvu

Dodaje da je vlast vrlo svesna tog nezadovoljstva građana i zato se neprestano u svojim medijima bavi zdravstvom.

„Ali kako? S obzirom na ogromne `izukrštane` finansijske interese i postojeće ravnoteže različitih frakcija vlasti, uz svest da je ukupna potrošnja za zdravstvo preko 10 odsto BDP ili preko 6,5 milijardi evra, temeljno je razrađena medijska manipulacija kojom se stalno i uspešno, bar do pojave dr Milića iz Niša, pomera fokus sa pravih uzroka ovakvog žalosnog stanja. Tako su i uloge efikasno podeljene: vrh države priča o novim bolnicama, kliničkim centrima, nabavci skupe opreme, a niži nivo, ministarstvo zdravlja i RFZO, o inovativnim lekovima, veštačkoj oplodnji ili lečenju retkih bolesti. Istovremeno, stalno i uporno se izbegava iznošenje činjenice da Srbija ima 34.000 lekara, 9.000 stomatologa, što je znatno više od proseka po glavi stanovnika u državama EU a slično je i sa bolničkim krevetskim fondom“, napominje on.

Prema njegovim rečima, građanin, kome zatreba zdravstvena usluga, odmah nailazi u državnom zdravstvu na prepreke, od banalnih administrativnih do „fatalnh“ kao što je lista čekanja, pa ako želi pravovremenu uslugu mora da je potraži u takozvanom privatnom sektoru, koji je najčećće i nimalo slučajno grupisan baš oko državnih zdravstvenih ustanova.

Liste čekanja – usluga brža kod privatnika

„Građani sve to vide, pa još kad od doktora u državnom domu zdravlja ili bolnici dobije informaciju da uslugu može dobiti brzo i udobno preko puta u privatnoj ordinaciji, rendgen kabinetu ili laboratoriji, onda je očigledno da se odnos lekar-pacijent drastično pomerio u komercijalnom pravcu i da je pacijent postao klijent“, ističe on.

Prvi korak, dodaje, ako se žele kvalitetne promene u zdravstvu, ali realne a ne deklarativne, je izmena sistemskih zakona i, pre svega, ukdanje odredbe koja omogućava državnom lekaru i stomatologu da rade privatno.

„Legalizacija konflikta interesa u javnoj službi je suprotna svim principima moderne pravne države, ali ovaj težak problem u političkom životu Srbije predstavlja tabu temu, i za vlast, što je razumljivo, ali i za opoziciju, što je dodatni primer njene ontološke konfuzije. Nije potrebno posebno dokazivati da legalizovan konflikt interesa bitno smanjuje produktivnost javnog zdravstva, što posledično dovodi do loših zdravstvenih ishoda, biva uzrokom rasipanja, a time i osiromašenja građana koji dva puta plaća istu uslugu, i ujedno generiše lažni privatni sektor koji parazitira na neefikasnosti državnog zdravstva“, priča Karađinović za Danas i dodaje da je put do reforme zdravstva i vraćanja Hipokratovim principima, s obzirom na nezrelost elite, ali i celog društva, uz nedostatak debate, još uvek dalek.

Istine radi, i Danica Grujičić, bivša ministarka zdravlja, pre tri meseca osvrnula se na liste čekanja rekavši da „misli da se liste čekanja na operacije kukova prave namerno“.

Liste čekanja napravljene namerno?

„Dugačke liste čekanja na operacije kukova i kolena prave se namerno da bi ljudi koji ne mogu da hodaju bili primorani da plaćaju privatne operacije. Osnovni problem ovde jeste to što se svi pacijenti stavljaju na liste, a trebalo bi da se stavljaju onda kada više ne mogu da funkcionišu. Kada mogu, a osećaju bol, mogu da popiju lek, ali liste se namerno prave da bi ljudi koji ne mogu da hodaju morali da plaćaju privatne operacije“, rekla je ona.

Sa druge strane, kako je Danas već pisao, „smanjivanje ili ukidanje liste čekanja“, prema brojnim objavljenim informacijama, bio je deo prvih rečenica koje su svi srpski ministri zdravlja ponavljali posle izbora tokom poslednje dve decenije. Lista je „preživela“ sve njih.

Ukoliko pogledamo šta se dešavalo u praksi u prethodnih 20 godina u vezi sa listama čekanja, onda je sva prilika da se nećemo osloboditi brzo ni ove, bez obzira na najave nadležnih.

Treba pomenuti i da je ovu oblast srpskog zdravstva obeležila i velika afera „trgovina listama čekanja“ na Institutu za onkologiju Vojvodine 2009. godine tokom mandata Tomice Milosavljevića na poziciji ministra zdravlja.

Kako svedočimo, tada i sada srpska lista čekanja nastavila je da postoji, živi i preživi do danas.
Pitanje je da li je isto i sa mnogobrojnim građanima koji su se u tom periodu našli na njoj.



 

 

<<Nazad