<<Nazad


logoVesti.jpg


 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/693889/Strah-od-mafije-jaci-od-humanosti


Petak 13.04.2018
D.Dekić


Strah od mafije jači od humanosti

Hoće li država Srbija bez pitanja uzimati organe svojih građana u fazi moždane smrti, pitanje je koje se nametnulo kada se u javnosti čulo da je u pripremi novi zakon o presađivanju organa. Novouvedeni termin "pretpostavljena saglasnost" u Nacrtu će, u cilju povećanja broja donora, obuhvatiti sve građane kao potencijalne davaoce organa, osim onih koji to budu izričito odbili.


Građani, međutim, komentarima na društvenim mrežama ističu da ne veruju ni državi ni lekarima, sumnjaju u trgovinu organima, a ima i onih koji podsećaju na krađu beba u porodilištima, pa pitaju zašto misliti da "ta mafija" neće krasti organe.

Ovakvo nepoverenje ljudi u državu i zdravstveni sistem ne čudi prema rečima dr Draška Karađinovića, koordinatora organizacije Doktori protiv korupcije, jer je javnost upoznata sa više velikih koruptivnih afera koje su imale štetne i teške posledice po zdravlje ljudi.

- Setimo se trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine, trgovanja sahranama između lekara i pogrebnika u beogradskoj Hitnoj pomoći, afere "krvna plazma"... Nažalost, na tu ogromnu korupciju nisu reagovali ni država, ni Ministarstvo zdravlja, pa ne čudi strah da bi zaveštani organi mogli da postanu deo nekog lanca trgovine - kaže Karađinović za "Vesti".

Pridruženi član Evrotransplanta

- Srbija je pridruženi član Evrotransplanta od ove godine, a ta organizacija u kojoj je osam država i 150 miliona ljudi daje značajno veću mogućnost dolaska do organa kojima se spasavaju životi. Recimo, ako postoje dva hitna slučaja u dve zemlje, organ koji je na raspolaganju u nekoj od njih ili trećoj državi, odlazi onome kome je najhitniji - kaže Marinko Divjak.

Država, kako ističe, mora da povrati kredibilitet kod građana, dovođenjem tih afera na sud, naglasio je Karađinović ukazujući i na potrebu prave komunikacije države sa građanima kojima treba na pravi način objasniti sve o doniranju organa.

Da nema bojazni da će neko ljudima nakon smrti tako reći, otimati organe, tvrdi za "Vesti" Marinko Divjak, predsednik Udruženja transplantiranih Vojvodine Pan transplant. On ističe da se pod "pretpostavljenom saglasnošću" podrazumeva da će porodica svakako biti upitana da li daje organe najbližeg.

- Novim zakonom treba da bude olakšan pristup razgovorima sa porodicom. Sa njima se ne razgovara dok je njihov najbliži u komi, već kada doživi moždanu smrt - objašnjava naš sagovornik koji živi normalno zahvaljujući bubregu dobijenom 2009. godine od donora.

Spori rast

U 2017. je prema potpisano je više od 160.000 donorskih kartica. Organima 40 preminulih je urađeno nešto više od 90 transplantacija, srca, jetre, ali najviše bubrega koji i sada čeka skoro 700 ljudi. Srbija je, ipak, zabeležila dupli pomak u odnosu na 2016. kada je bilo dva donora na milion stanovnika.

Osim njega, organi istog čoveka spasli su još jednog bubrežnog bolesnika, a trećem je presađena jetra. Nacrt, kako kaže Divjak, nema odredbu kojom bi neko bio nateran na donorstvo, a ima onu koja omogućuje građaninu da za života odluči da neće donirati organe.

- Ako neće da prepusti porodici odluku, ide kod izabranog lekara i dobija karticu da nije donor. Tako je siguran da mu niko neće uzimati organe jer se ne pita ni njegova porodica - kaže Divjak povodom novog rešenja koje postoji u zakonodavstvima Španije i Hrvatske gde je na milion stanovnika čak 40 onih koji zaveštavaju organe.

Srpska statistika iz protekle jeseni kaže da je bilo 4,2 donora na milion stanovnika, što znači da se spasi tek desetina od ukupnog broja bolesnih.







































<<Nazad