<<Nazad

https://www.dnevnik.rs/index.php/drustvo/doktori-protiv-korupcije-o-urusavanu-torlaka-06-10-2017

 

Доктори против корупције о урушавању Торлака






Институт за вирусологију, вакцине и серуме Торлак из Београда већ годинама губи тржишну битку с водећим произвођачима вакцина и серума у свету, али сада губе и регионално тржиште у Босни и Херцеговини где су били неприкосновени, оцењује координатор Удружења Доктори против корупције др Драшко Карађиновић.

Сматра да је такво стање последица именовања некомпетентног менаyмента последњих година, те позитивно оцењује најаву министра здравља др Златибора Лончара о увођењу јавно-приватног партнерства у Торлак.

Најаву министра Лончара треба поздравити, јер указује на схватање реалности у којој се налази Торлак. У очувању Торлака предстоје велики изазови, али охрабрује што бар министар не забија главу у песак као његови претходници, што је и довело до стања у каквом се Торлак данас налази, каже др Карађиновић.

Према његовим речима, од оснивања 1945. Торлак је у власништву државе као стратешка установа и менаyмент именује Влада на предлог министра здравља, али је пракса да директор буде врхунски стручњак из имунобиолошке производње, прекинута 2000.

Јасно је да некомпетентан менаyмент није у стању у данашњој тржишној утакмици да доноси правилне и брзе стратешке одлуке. Ипак, у последњих 20-ак година, поред управе именоване од државе одговоран је и известан броја запослених имунолога, микробиолога, вирусолога, епидемиолога, хемичара и других стручњака јер су ћутањем и страхом од замерања својом пасивношћу учествовали у доношењу погрешних одлука које су довеле до пропадања Института Торлак. Тиме је изгубљен технолошки корак с водећим произвођачима вакцина и серума у свету и ранија инострана тржишта. Сада видимо да Торлак губи и регионално тржиште у Босни и Херцеговини где је био неприкосновен, каже Карађиновић.


Одлазак стручњака

Имунобиолошка производња - серуми, вакцине, имуностимулатори, дијагностици, веома је сложена и одговорна и није могућа без добро обученог средњег и високог кадра. Обука траје деценијама, а на тржишту радне снаге тих кадрова нема. Зато чуди да су разне управе дозволиле да последњих година Торлак напусти од 55 стручњака који су били носиоци производње, а укупно је отишло више од 150 стручњака средњег и високог ранга, наводи Карађиновић.


Сматра да је пропадање установе почело 2000, променом власти, а тиме и менаyмента. До тада је Торлак био међу водећим произвођачима серума и вакцина. Тако је 1999. и 2000. Торлак имао извоз од по девет милиона долара на годишњем нивоу за Индију, Ирак и друге земље.

Међутим, 2001. гаси се производња интерферона који је био регистрован лек, гаси се производња имуностимулатора торала, превалура, полифламина, БЦГ који се користио у лечењу карцинома бешике, антибиограм таблета, вакцине против грипа, оралне вакцине против дечије парализе и других дијагностичких препарата, као и серума против отрова змија, што је обновљено 2010. Треба знати да се многи од ових производа увозе по вишеструко већој цени, каже Карађиновић.


Ћутање опозиције

Карађиновић оцењује да је жалосно ћутање опозиције о стању у Торлаку и сматра да је разлог помањкање стручних капацитета за анализирање и предлагање кредибилних решења и бежања од одговорности за актуелно стање.

Тих година је садашња опозиција, а тадашња власт, упркос милионским кредитним ињекцијама Европске инвестиционе банке, Светске банке, Светске здравствене организације и наше државе, намењеним модернизацији производње Торлака својим стратешким промашајима и довела ову установу на ивицу понора, сматра др Драшко Карађиновић.


Координатор удружења Доктори против корупције наводи како су 2003. срушени погони за производњу вакцина против грипа и дечје парализе, уз образложење да ће бити поново изграђени за неколико месеци и обновити производњу.

Међутим, сада смо у 2017, производња није обновљена, а Србија данас увози 242.000 вакцина против грипа по вишеструко већој цени. Тако је и са БЦГ вакцином која се користи у лечењу карцинома бешике: наша није регистрована па се увози инострана, по неупоредиво вишој цени, наводи Карађиновић и подсећа да је Торлак извозио своје производе у 120 земаља, а да и сада постоји тражња за вакцинама, јер је у 2015. години 77 одсто европских земаља објавило недостатак бар једне вакцине.

Данас се користе комбиноване вакцине, петовалентне или хексовалентне (дифтерија, тетанус, полиомиелитис, пертусис, хепатитис Б, инфекције хемофилус инфлуенце) па и ту Торлак касни, што је могуће превазићи само кроз стране инвестиције и партнера који би донео савремену технологију.

Међутим, то је врло сложена производња, јер треба окупити и едуковати кадар за савремене методе биоинжењеринга, развити лек, добити ГМП сертификат, контолу пробних серија, валидацију производног процеса, контролу комерцијалних серија, па преклиничка и клиничка испитивања и на крају следи регистрација, а то је поступак који траје више година, наводи Карађиновић.

Љ. Петровић


<<Nazad