VivaTeka
http://www.vivateka.com/zdravstvo-najkoruptivnija-oblast-srpskog-drustva/


Zdravstvo- najkoruptivnija oblast srpskog društva


Dopunski rad lekara kriv za nezaposlenost

Ukupni rashodi za zdravstvo Srbije, dakle zbir sredstava iz javnih finansija i ličnih plaćanja, prelazi tri milijarde, čime u relativnom iznosu daleko nadmašujemo zemlje u okruženju zbog legalizovane korupcije srpsko zdravstvo u Upitniku Evropske komisije za Poglavlje 23 zvanično je ocenjeno kao najkoruptivnija oblast srpskog društva.

Sredinom prošle decenije usvojeni su sistemski zakoni koji nisu predstavaljali pomak u refomisanju zdravstva opterećenog kolektivističkim organizacionim mođelom nasleđenim iz vremena dominacije socijalističke dogme.

NAMETNUTA REŠENJA

Kako su zakoni po meri EU korumpirali srpsko zdravstvo

Dr Draško Karađinović:

Umesto deregulacije i liberalizacije, novi zakoni su nametali formiranje dodatnih birokratskih struktura i procedura i predstavljali su anhronizam u potpuno promenjenom društvenom i ekonomskom ambijentu, koji je težio građanskom i liberalnom modelu ustrojstva države.

Ipak, jedan član Zakona o zdravstvenoj zaštiti – član 199 – i tada je izazvao snažnu polemiku, kako u Skupštini tako i u javnosti. Taj član je, prvi put u istoriji srpkog javnog sektora, omogućavao lekarima zaposlenim u državnom zdravstvu da istovremeno mogu obavljati „dopunski” rad kao privatnici.

Drugim rečima, lekar zaposlen u javnoj službi finansiranoj iz budžeta ц radno vreme radio je u državnoj bolnici, a posle podne je mogao biti privatnik koji radi za svoj račun u istoj delatnosti. Izneti argumenti protiv legalizacije konflikta interesa ukazivali su da takva zakonska norma vodi u urušavanje principa na kojima počiva javni sektor i da će imati vrlo negativne posledice po zdravstveni sistem.

 

KONFLIKT INTERESA

Po analogiji i radi ravnopravnosti službenika finansiranih iz budžeta, trebalo bi npr. omogućiti i sudiji da posle podne buđe advokat, a cariniku da bude špediter. Na štetne aspekte legalizacije konflikta interesa privatni sektor je ukazao Svetskoj banci, koja je tih godina kroz više projekata bila akter odlučivanja u srpskom zdravstvu, pa se na njen zahtev u istom Zakonu našao i član 277 koji je vremenski ograničavao rok trajanja čl. 199 na tri godine.

Zdravstveni zakoni su usvojeni krajem decembra 2005. godine, a štetni efekti su se ubrzo pojavili. Tako je ukupna potrošnja za zdravstvo u Srbiji od 10,6% BDP-a ubedljivo najveća u regionu pošto susedi troše između pet i po i osam posto BDP-a, i to sa sličnim ili boljim zdravstvenim pokazateljima (Rumunija troši 5,5% BDP-a, Bugarska 7,5%, Makedonija 5,6%…). Ukupni rashodi za zdravstvo Srbije, dakle zbir sredstava iz javnih finansija i ličnih plaćanja, prelazi tri milijarde, čime u relativnom iznosu daleko nadmašujemo zemlje u okruženju.

ŠEST POSLEDICA PO GRAĐANE.

To je lako objašnjivo jer pacijent u Srbiji dvaput plaća istu uslugu, jednom preko obaveznog zdravstvenog doprinosa od 10,2% na bruto platu, a drugi put iz džepa kada ođlazi u privatni sektor da dobije uslugu koju je već platio preko doprinosa, ali je nije dobio. Štete od legalizovanog konflikta interesa u zdravstvu u protekle tri godine su očigledne i građani ih prepoznaju jer su osetili njihove posledice.

Prvo, smanjuje se produktivnost državnog sektora i stvaraju se veštačke liste čekanja. Što su duže liste čekanja pre podne u redovno radno vreme, privatna praksa odnosno komercijalna „večernja klinika” s ,,vanstandardnim uslugama” u državnoj ustanovi biće punija. Osnovni principi javnog zdravstva – jednakost, pravednost, dostupnost padaju u vodu za većinu osiguranika koji ne mogu ponovo da plaćaju.

Drugo, zatvara se tržište rada: isti rade na dva-tri mesta, što nezaposlenim mladim lekarima bitno smanjuje mogućnost dobijanja posla.

Treće, zaustavlja se razvoj zdravog privatnog sektora, jer veliki broj privatnih ordinacija, posebno u univerzitetskim gradovima, funkcioniSc na parazitskom poslovnom modelu prevođenjem pacijenata preko državnih lekara-konsultanata.

Četvrto, dvojni rad državnih lekara onemogućava refundaciju miliona pacijenata privatnog sektora od strane RFZO-a, iako i ti pacijenti plaćaju obavezni doprinos.

POBEDA INTERESNIH GRUPA


ISTRAŽIVANJE Srbi nezadovoljni zdravstvom

Iz ugla osiguranja to je logično. Zašto bi osiguranje dvaput plaćalo istog lekara, jednom kroz platu u bolnici, a drugi put kroz nadoknadu u privatnoj praksi, i to za uslugu koju je već bio dužan da pruži osiguraniku? Ovim apsurdom ujedno se blokira integracija 8.000 privatnih ordinacija i apoteka u sistem obaveznog finansiranja, čime se Srbija dodatno udaljava od modernog konkurentnog zdravstva i standarda EU.

Peto, odbijanje RFZO-a da refundira osiguranika koji plaća lečenje iz džepa, najčešće usled nemogućnosti da dobije blagovremenu/kvalitetnu uslugu u državnoj ustanovi, rezultira neprihvatljivom pravnom i finansijskom diskriminacijom.

Šesto, iskrivljeni mehanizmi ponude i potražnje u zdravstvu usled koruptivnog podsticaja izazivaju enormno rasipanje i pogrešnu alokaciju oskudnog resursa. Međutim, iako su ove štetne posledice pokazale svu opravdanost kritike čl. 199, snažne interesne grupe povezane s tada vladajućim političkim strankama, uprkos javnom upozorenju, u Skupštini Srbije uspele su da izmene Zakon o zdravstvenoj zaštiti u svoju korist,

Najkorumpiranija oblast-Evropa zna za legalizovanu korupciju u srpskom zdravstvu

U oktobru 2010. godine, umesto ukidanja koruptivnog člana 199, kako je bilo predviđeno prvom verzijom Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ukinut je član 277, koji je trebalo da zabrani privatni dopunski rad javnih službenika u zdravstvu. Poslanici tada vladajuće većine na sednici Odbora za zdravlje, uprkos argumentovanom upozorenju, glasali su za koruptivnu izmenu Zakona. Stanje legalizovane korupcije u zdravstvu i zvanično je konstatovano u odgovoru Vlade RS na Upitnik EK za Poglavlje 23 (pitanje 36), gde je ova oblast ocenjena kao prva po korupciji u javnom sektoru. I Evropski parlament je u svojoj Rezoluciji br. B7-0188/2012 o napretku Srbije u procesu evrointegracija izrazio zabrinutost zbog sistemske korupcije u zdravstvu Srbije.

LAŽNl EGALITARIZAM

Organizacije koje vrednuju kvalitet zdravstvenih sistema u Evropi već godinama ocenjuju Srbiju slabim ocenama i svrstavaju je među poslednje države po kvalitetu usluga i zadovoljstvu pacijenata uz isticanje činjenice o nesrazmerno visokoj potrošnji praćenoj slabim zdravstvenim rezultatima. Rešenja u stimulaciji najproduktivnijih odnosno najrizičnijih medicinskih specijalnosti postoje u više zemalja s Bizmarkovim zdravstvenim sistemom (Nemačka, Holandija, Švajcarska…) i u tom pravnom okviru bi trebalo i srpsko zdravstvo da traži način nagrađivanja svojih kliničara. A to podrazumeva ukidanje čl. 199 i redefinisanje modela stimulisanja koji se ne bazira na lažnom egalitarizmu.

Nažalost, uprkos svim ovim konstatacijama i upozorenjima o koruptivnom i štetnom karakteru ovog člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti proteklih godina, ni Ministarstvo zdravlja u mandatu 2014-2016. nije pokazalo nameru da ukine legalizovan konflikt interesa. Krajem 2015. godine ponovo je izmenjen Zakon o zdravstvenoj zaštiti tako što su i dotadašnja formalna i sporedna ogra ničenja za čl. 199 ukinuta, čime ova štetna norma dobija još veći koruptivni kapacitet.

PROMAŠENI CILJEVI

peticija, potpis 1

Kako su zakoni EU korumpirali srpsko zdravstvo

Treba napomenuti da su ovakve izmene zakona suprotne ciljevima Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije usvojene 2013. godine, u kojoj se u odeljku 3.7. o zdravstvu jasno naglašava neophodnost uklanjanja rizika konflikta interesa javnih službenika u sistemskim zakonima kao i pratećem Akcionom planu za sprovođenje nacionalne strategije. Navedeno postupanje zdravstvenih institucija zabrinjava jer dodatno otežava otvaranje pregovora o Poglavlju 23 kao ključnom za borbu protiv korupcije.

Stoga i zahteva posebnu pažnju svih zainteresovanih domaćih i stranih činilaca za proces evropskih integracija Republike Srbije. Pacijent u Srbiji dvaput plaća istu doprinosa od 10,2% na bruto platu, a uslugu, jednom preko obaveznog, a drugi put kad se leči kod privatnika.

Izvor Novosadski Reporter Piše:Dr Draško Karađinović