<<Nazad

logoVesti.jpg

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/545601/Niz-jezivih-zlocina-potresao-Srbiju-Ocaj-radja-monstrume




Četvrtak 14.01.2016.

D. Dekić - Vesti




Niz jezivih zločina potresao Srbiju: Očaj rađa monstrume


Ubio medicinsku sestru, pa uzvikivao: "Bolestan sam." Monstruozno klanje žene iz čista mira u šabačkom domu zdravlja novi je šok za naciju koji je usledio posle užasnog maloletničkog ubistva u Vršcu.



Zbog duga od dva evra maloletnik je ubio tinejdžera i teško ranio još jednog dečaka, ne pokazujući prilikom iskaza u policiji ni trunku kajanja. Suzu nije pustio ni mladić koji je pre nekoliko dana na smrt izbo rođenog oca u blizini Aleksinca samo zato što je siromašan.

Serija najmonstruoznijih ubistava koja je Srbiju pogodila u prvim danima 2016, nametnula je i niz pitanja. Šta nagoni na zločin, pucaju li ljudi pod bremenom sve težeg života, i ide li Srbija ubrzano ka epitetu šizofrene nacije?

Za sve je kriv rijaliti

Opšti porast sve svirepijeg nasilja prema oceni psihijatra dr Nevene Čalovske refleksija je osećaja nemoći.

- Ljudi se osećaju nemoćnim, jer shvataju da više ne utiču na sopstveni život. Oni u teškim situacijama najviše razumevanja i potpore očekuju od sebi najbližih, a kada to izostane, osećaju se mnogo gore od, recimo, uticaja vremena na njih, pa su i reakcije dramatične - pojašnjava Čalovska za naš list.

Udaraju na žene

Zoran Milivojević podseća na porast nasilja nad ženama koji se neretko završava smrću.
- Ne sme se zaboraviti sve prisutnije nasilje nad ženama. Čak 34 slučaja zabeležena su prošle godine. To je neprihvatljivo visok broj i mora se hitno reagovati da se to suzbije - kaže naš sagovornik.

Ona napominje da je nasilja uvek bilo, ali je sada došlo do velike akumulacije stresa, nezadovoljstva i osećaja osujećenosti.

- Ne možemo više da govorimo o teškoj tranziciji u Srbiji koja traje već 20 godina, jer to je sada stanje obeleženo pesimizmom i cinizmom. Ljudi su snagu crpli iz sebe i najbližih i kada je potroše dolazi do gubitka kontrole - tumači naša sagovornica.

Krivca za psihopatološke situacije u koje tone nacija, potpredsednik asocijacije Doktori protiv korupcije Draško Karađinović vidi u rijalitijima kojima je Srbija preplavljena na nacionalnim frekvencijama, ali i u štampanim medijima.

- Stvarnost nam uređuju takvi televizijski programi koje uglavnom prate mladi, a obiluju najgrubljim nasiljem i scenama seksa. To zagađenje prostora krvavim tučama i brutalnostima prati i štampa koja je uklonila sve kočnice sa objavljivanja ovih grozota kriminalaca i takozvanih starleta, pa se gotovo na tanjiru nudi takav obrazac ponašanja - kaže Karađinović za "Vesti".

Nasilje od skupštine do ulice

- Ludaka je uvek bilo i biće, ali se ovakva monstruozna ubistva ne mogu svesti na pojedinačne slučajeve. Modeli agresivnog ponašanja su prisutni u medijima, na ulici, u skupštini i globalno, pa nasilje postaje oblik komunikacije i dobija karakter fenomena koji je iznad individualne patologije - pojašnjava dr Nevena Čalovska.

Najgore za praznike

Više nego zabrinjavajuće je, prema njegovim rečima, što takve programe prate čitave porodice.

- To dovodi do poremećaja društvenih vrednosti, jer postaje najvažniji odlazak u rijaliti sa kriminalcima i ženama sumnjivog morala radi zarade - pojašnjava naš sagovornik ogroman problem srpskog društva.

On ne smatra da siromaštvo tera ljude u zločin, a tezu o pogubnosti rijalitija potkrepljuje na primeru mladića koji je ubio oca, jer je siromašan. Taj slučaj, prema njegovom mišljenju, potvrđuje poremećaj vrednosnog sistema.

Ministar ne shvata

Draško Karađinović, komentarišući izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara da su hitno potrebne izmene zakona i tretiranje napada na medicinske radnike kao jedno od najtežih krivičnih dela, smatra da je ministar promašio glavnu temu.
- Mnoštvo profesija je ugroženo, pa treba zaštititi i ostale, a ne samo nas. Mislim da problem leži u činjenici da je napravljen mali pomak u zdravstvenim reformama, u iskorenjivanju korupcije i lista čekanja. To rezultira besom ljudi i dovodi do napada na medicinske radnike iz njihovog osećaja nemoći zbog dugog čekanja na lečenje - tumači Karađinović.
 

- Osiromašili smo u glavi i izgubili se u tranziciji, pa smo izgubljeni u svemiru, jer se kao vrednost plasiraju šou programi, umesto škole i diploma - mišljenja je ovaj lekar.

Već duže loša ekonomska situacija u zemlji, nedostatak para i nemogućnost perspektive, prema rečima psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića, stvara kod ljudi osećaj manje vrednosti.

Krvavo slavlje

Tokom novogodišnjih praznika u Srbiji se dogodila serija ubistava. U Bajmoku je u noći dočeka mladić upucao iz lovačke puške studenta, Novosađanin čekićem probušio glavu ljubavnici, Beograđanin u Beranama zbog svađe oko devojke ubio mladića, a uoči praznika u Golupcu žena ubila nevenčanog muža udarcima u glavu.

- Koncentracija ubistava u nekom kraćem periodu može biti slučajna, ali je primećeno i da je učestalija tokom praznika. Tada raste porodično nasilje jer su u danima kada se ne radi ljudi kod kuće, više vremena provode sa porodicom, pa su češća preispitivanja i svađe - objašnjava Milivojević za "Vesti" ukrštanje nekoliko faktora koji dovode do tragičnih situacija.

Talas samoubistava od početka godine: Obilaze tela kao tursko groblje

Od početka godine desilo se i mnoštvo samoubistava u Srbiji. Sredovečna žena je pre dva dana skočila sa beogradskog Plavog mosta na auto-put, a dečak star 15 godina je posle lakše saobraćajne nesreće koju je izazvao očevim kolima, otrčao kući i iz puške pucao sebi u glavu.

Beogradski policajac je na Badnje veče ispalio sebi metak u glavu iz službenog pištolja, a devojka je skočila kroz prozor iz stana u Novom Beogradu. Neverovatno je, kako kaže psihoterapeut Zoran Milivojević, da su ženu samoubicu na auto-putu automobili zaobilazili, kao i da niko nije stao da pomogne devojci koja se bacila iz svog stana u dvorište zgrade.

- Duga kriza u društvu je dovela do poremećaja, pa je neophodno raditi na humanizaciji društva. Ljudi su počeli da razmišljaju da se ne treba ni u šta mešati, zatvorili se u uski krug porodice i prijatelja, a sve izvan toga počeli da vide kao opasno. To nikako nije dobro ni za njih, ni za društvo - objašnjava Milivojević neophodnost šireg zajedništva.



<<Nazad