http://www.pobjeda.me/2014/03/02/korupcija-mito-neefikasnost-srpsko-zdravstvo-i-dalje-najgore-u-evropi-ukaljani-beli-mantili/

logo_pobjeda.jpg


Objavljeno: ned, 02. mar, 2014. Osvježeno: danas 10:58


Korupcija, mito, neefikasnost: Srpsko zdravstvo i dalje najgore u Evropi: Ukaljani beli mantili

U pružanju zdravstvenih usluga najbolja je Holandija, Švajcarska je na drugom, a Island na trećem mestu. Srbija je poslednja i pored činjenice da je Evropska unija (EU) od 2002. godine donirala nekoliko stotina miliona evra za reformu zdravstvenog sistema ove zemlje

Iz Beograda za Pobjedu: Dragan Banjac

Prema nalazima European Helth Consumer Index (EHCI), ekspertske organizacije sa sedištem u Švedskoj, a za potrebe Evropskog parlamenta, srpsko zdravstvo već drugu godinu zaredom na poslednjem je mestu u Evropi. Arne Bjernberg, izvršni direktor EHCI jedan od razloga nalazi u saznanju što je srpska lekarska profesija potčinjena političarima i birokratama. Bjernberg kaže da su istraživači bili šokirani saznanjem da u Srbiji postoji „iluzija da se nedostaci u stručnom rukovođenju i upravljanju mogu nadoknaditi stalnim povećanjem broja zakonskih propisa“.

Obrazlažući glavni razlog Bjernberg kaže da ne razume „otkud ministarki zdravlja u zemlji sa sedam i po miliona stanovnika čak sedam pomoćnika“. Istraživanje se obavlja devetu godinu a Srbija zadnje dve godine čvrsto drži začelje. Među kriterijumima su broj obavljenih operacija u roku od 90 dana od dijagnoze, početak terapije raka do 21 dan od dijagnoze, pregled skenera u roku od sedam dana, smrtnost beba na rođenju, smrtnost od infarkta srca, porast stope umiranja od raka… Ocene se rade i na osnovu dostupnosti usluga u zdravstvu, stope urađenih mamografija, listi lekova, bolničkih infekcija izazvane baketerijom MRSA (Methicillin rezistentni Staphylococcus aureus), ostvarenosti prava na mišljenje drugog lekara, postojanju kataloga usluga, elektrosnkog zakazivanja pregleda.

Troškovi

Zanimljivo je da Srbija troši 1.200 dolara po glavi stanovnika godišnje za zdravstvo, što je mnogo više od suseda. Govoreći o listama čekanja Bjernberg je kazao da one ne zavise od novca, već od „mentalnog stanja“. Ispred Srbije su Rumunija (34), Bugarska (31) Albanija (30), i bivše jugoslovenske republike – Slovenija (18), Hrvatska (20) i Makedonija (28). U pružanju zdravstvenih usluga najbolja je Holandija, Švajcarska je na drugom, a Island na trećem mestu. Srbija je poslednja i pored činjenice da je Evropska unija (EU) od 2002. godine donirala nekoliko stotina miliona evra za reformu zdravstvenog sistema ove zemlje.

Prema većini nalaza agencija koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja najkorumpiraniji delovi srpskog društva već duže su policija, zdravstvo i državna uprava!

Profesorka Dragana Jovanović (pulmolog i direktorka Bolnice za plućne bolesti KBC, bivši beogradski sekretar za zdravstvo, kao nestranačka ličnost podržana od LDP) tvrdi da od 2002. godine nisu napravljeni nikakvi pomaci koji bi obezbedili kvalitetan zdravstveni sistem i da se ta priča nastavlja. Ona za Pobjedu kaže da je u srpski zdravstveni sistem uloženo preko 20 milijardi evra i da ne nedostaju pare nego da su „loše potrošene”. „Što se više izdvaja – pacijenti više dodaju iz svog džepa. U Srbiji su dominantne maligne i kardiovaskularne bolesti i kod ženske i muške populacije. U svetu od oboljelih od raka preživi 60 odsto, u Srbiji 30 procenata, u Albaniji se na zračenje čeka tri nedelje, u Srbiji – devet meseci“! Korupcija je poptuno zahvatila zdravstvo Srbije, posebno u transfuziji, kod jedinog proizvođača vakcina (Institut Torlak) i u sektoru koji se bavi rekonstrukcijom bolnica (Kliničko bolnički centar Beograd!).

„Sam zakon je stvorio crno tržište medicinskih usluga“, kategoričan je Miroslav Petrović, predsednik Udruženja za zaštitu prava pacijenata „Pravo na zdravlje“. On je kao epicentar korupcije označio Ministarstvo zdravlja, i kao posledicu naveo da je zbog nečije koristi do 60.000 ljudi je izgubilo pravo na lečenje.

Apel

Doktorka Jovanović apostrofira slučajeve zbog kojih su oni u NVO “Doktori protiv korupcije” Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji uputili apel da se, po ugledu na 24 sporne srpske privatizacije, uključe i u borbu protiv sistemske korupcije u zdravstvu, posebno: Slučaj trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine iz 2009. godine (dr Bojana Bokorov koja je slučaj obelodanila izgubila posao), Slučaj beogradske Hitne pomoći (krivično delo protiv zdravlja ljudi zbog trgovine zaposlenih i pogrebnih preduzeća, “zbunjivač” dr Borko Josifovski dobio otkaz), trovanje vode arsenom u AP Vojvodini, slučaj nabavke štetnog kristalizirajućeg rastvora za dijalizu i ugrožavanju bubrežnih bolesnika u kraljevačkoj bolnici 2011. godine, slučaj (iz 2012.) sumnje na nebezbednu krv Nacionalne službe za transfuziju krvi – zbog neuspešne reorganizacije i zloupotrebe sredstava i slučaj zloupotrebe sredstava EIB, WHO i WB na Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak sa obustavom proizvodnje (2009-2011) vakcine protiv gripa i dječije paralize.

Primjeri užasa

Mnogi još pamte marifetluka s naručivanjem različitih vakcija, najčešće one protiv gripa. Bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević napravio je bezbroj grehova za dugogodišnje vladavine zdravstvom Srbije. Uostalom on je dobro znao kome je glavar i 2010. godine je (diskus hernije) operisao u minhenskoj klinici Groshadern. Nekako istovremeno Biljana Kovačević-Vučo, advokat i poznat borac za ljudska prava je na njegovoj klinici u zemlji nakon uspešnog presađivanja bubrega umrla od posledica sepse. Beogradskim doktorima sadašnja ministarka (zovu je Mjaučnica, zbog niskog tona) smeta najmanje iz dva razloga: što je iz provincije i što joj je glavna referenca bilo prijateljovanje sa Mirom Marković, suprugom Slobodana Miloševića.

Građani su već svikli da u bolnicama nema gaze, zavoja, injekcija, infuzija… O skupim operacijama, snimanjima i terapiji da se ne govori. Pare iz sveta brzo skrenu na nešto drugo, nešto i u privatne džepove, a gotovo neverovatno zvuči da 355 aparata za dijalizu (poklon Italijanske vlade) osim što nije valjano raspoređeno, doktorka Jovanović tvrdi da čak 135 nije ni raspakovano. Beli mantili su, očito, ukaljani. Valjalo bi ih „proprati“.

Šuga i klostridija

Nedavna pojava šuge u Kliničkom bolničkom centru (KBC) Srbije novi je teg na tasu najgoreg evropskog zdravstva. Pomoćni radnik i 15 medicinskih sestara Klinike za Gastroenterologiju zaraženo je „norveškom šugom“ koju im je preneo pacijent koji se leči na odeljenju intenzivne nege. Rukovodstvo KBC (koji je na oficijelnom sajtu predstavljen kao vrhunska ustanova zdravstvene zaštite) tvrdi da pojava šuge nije ništa novo, da se sa njom često susreću i da je to problem koji se rešava u hodu. Draško Karađinović, iz NVO „Doktori protiv korupcije“, kaže da se šuga pojavila zbog nehigijene i da je to „skoro anegdota“ u odnosu na pojavu klostridije koja hara po srpskim bolnicama. „Zbog te opasne bakterije pre nekoliko meseci je umrlo osam pacijenata u Užičkoj bolnici. U našim bolnicama situacija katastrofalna“, kaže Karađinović.

Prosek 178 evra, najviše lekarima

Građani Srbije u najvećem broju slučajeva daju mito lekarima, policajcima i službenicima u državnoj administraciji. Prosečna suma koju građani najčešće daju radi dobijanja neke usluge ili radi izbegavanja problema sa nadležnima iznosi 178 evra. Ovo su tek neki od rezultata nedavnog istraživanja „Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji u Srbiji“, koje je obavio TNS Medijum galup.

Plakat

Naređenje (Ministarstva zdravlja) da se u svim zdravstvenim ustanovama na vidno mesto istakne plakat „Mi ne primamo mito“ Sindikat lekara i farmaceuta razumeo je kao dodatno poniženje zdravstvenih radnika i poručuje da iste ne vide u javnim ustanovama, sekretarijatima, ministarstvima od nivoa lokalne samouprave do vrha državne vlasti, ni po javnim preduzećima.

Dragana Jovanović o „Torlaku“ i Transfuziji

„Reforma i unapređenje transfuziološke službe sa ciljem jačanja dobrovoljnog davalaštva krvi. Koncept je promenjen, odustalo se od proizvodnje derivata krvi, od unapređenja već postojećeg  programa frakcionisanja plazme čime bi Institut za transfuziju krvi bio glavni centar za frakcionisanje plazme u regionu. Nacionalni centar za frakcionisanje plazme je ugašen, tako je odlučilo Ministarstvo zdravlja“. Doktorka Jovanović napominje da se za uvoz derivata krvi godišnje troši 17 miliona evra i da jednokratno ulaganje značajno manje od godišnje potrošnje, dovoljno da bi to Institut proizvodio, čak izvozio.

„Nekoliko projekata koji su obuhvatali rekonstrukciju i podršku uspostavljanju dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa I OPV u Institutu „Torlak“, kako da privuče investicije i da se orijentiše ka tržištu. Uloženo je preko sedam miliona evra u Pogon za grip-vakcine (1,2 miliona evra iz kredita Svetske banke,        2 miliona evra iz budžeta, 503.900 evra uložio ‘Torlak’, 1,12 miliona evra od Svetske zdravstvene organizacije), u Pogon za poliovakcine 2 miliona iz kredita Evropske investicione (EIB) banke i 1,617 miliona iz budžeta Republike Srbije. I odmah su preinačena sredstva EIB za građevinske radove umesto za opremu neophodnu za pogon za poliovakcine!“