<<Nazad

 

 

DRUŠTVO

Kroz lavirint šaltera do operacionog stola

Lutanje od lekara do lekara, od doma zdravlja do bolnice, većini pacijenta postane prava noćna mora jer traje nedeljama, pa i mesecima


Pacijent u Srbiji od trenutka kada sazna da ima neko oboljenje i da treba da ide na pregled ili intervenciju u bolnicu u većini slučajeva mora da prođe trnovit put kako bi zalečio svoje oboljenje.

Lutanje od lekara do lekara, od doma zdravlja do bolnice, od šaltera do šaltera, većini pacijenta postane prava noćna mora jer traje nedeljama, pa i mesecima, a neretko se neko od njih odluči i za odlazak kod privatnika kako ne bi čekao da mu se pogorša zdravstveno stanje.

L. D. (37) iz Beograda je trebalo oko mesec dana da kompletira papirologiju za operaciju u ginekološkoj klinici, s tim da priznaje da je imala vezu. Najpre je bila kod privatnog, pa kod državnog ginekologa, a kada su joj rekli u koju ustanovu mora na zahvat, krenula je u borbu sa zapetljanom administracijom.

– Iz bolnice su me poslali u dom zdravlja sa listom pregleda koje moram da uradim, a da ne pričam o mukama kada treba zakazati preglede, jer se često niko ne javlja na telefone. Onda sam dugo čekala dok me doktorka nije primila, pa sam dobila čak osam uputa, a analize je trebalo da uradim na pet različitih mesta. Sve to tako dugo traje, jer se zakazano vreme nikad ne poštuje. Da nisam poznavala lekara u bolnici, pitanje je kada bih bila operisana – objašnjava L. D.

Za ovakve i slične teškoće krivi su nepoštovanje zakona, loša organizacija u ustanovama i neaktivnost zdravstvene inspekcije koja treba češće da proverava šta doktori rade. Ovo smatra dr Milica Nikolić-Urošević, iz Udruženja za zaštitu prava lekara opšte medicine, koja kaže da postoje dobri pravilnici koji tačno govore šta treba da se radi, ali da se to ne poštuje.

– Problem nastaje kada sa našim uputom pacijent ode u neku bolnicu da zakaže pregled, jer ne naiđe na razumevanje šalterskog službenika ili sestre. Dešava se da mu kažu da se javi određenog dana u mesecu, jer samo tada može da se zakaže, pa ovaj čeka taj dan, a onda mora da zove ponovo i dobije datum prijema. To se onda čeka još mesec dana i gubi se dragoceno vreme. A onda nastaje nova muka: laboratorijske analize zastarevaju i lekar traži da se to ponovo uradi, a to podrazumeva novi uput. Mnogi doktori u bolnicama umesto da rade dva puta nedeljno ambulantne preglede, obavljaju ih jednom mesečno – napominje dr Nikolić-Urošević.

Pacijentima nije lako ni kada dođu u zakazano vreme na određeni pregled, jer se nađu u čudu kada shvate da je svima koji su došli ispred ordinacije rečeno da se tu pojave, na primer, u osam sati. Dešava se da lekar tek počne da pregleda bolesnike u 12 sati, a nekada se uopšte i ne pojavi.

– Opravdanje za to jeste da je imao hitan slučaj, a zna se da su lekari oslobođeni intervencija kada treba da rade ambulantne preglede. Izabranim lekarima ti specijalisti samo ispostave spisak želja šta sve pacijent mora da uradi i da treba da ispiše deset uputa, što bolesnik nikako u doglednom roku ne može da obavi. Oni koji rade na šalterima ustanova često vraćaju pacijente sa izgovorom da nedostaje neki papir – dodala je dr Nikolić-Urošević.

Kroz najveće administrativne muke najčešće prolaze hronični bolesnici koji često moraju da obilaze i lekare u bolnicama. Oboleli od dijabetesa su izračunali da godišnje gube 21 radni dan na bespotrebno čekanje kod lekara.

Kako napominje Bojana Marković, predsednica Udruženja „Plavi krug”, slična je situacija i sa endokrinološkim bolesnicima, kardiološkim, oftalmološkim i nefrološkim. Da bi otišla na lekarsku komisiju, naša sagovornica ističe da najpre mora da ide kod izabranog lekara da uzme uput, pa kod endokrinologa, pa opet kod svog doktora, pa posle komisije se opet njemu vraća, jer mora da dobije terapiju.

– Oboleli od dijabetesa trebalo bi na tri meseca da idu kod endokrinologa, a dešava se da im se zakazuje na šest meseci. Nisu lekari krivi, oni su prebukirani. Kada je trebalo da uradim pregled EMG (snimak kojim se vidi da li osoba ima polineuropatiju), zakazali su mi ga za četiri meseca, pa sam morala da to platim kod privatnika. Može se desiti da bolesniku pukne krvni sud, pa mora na zahvat laserom, a oftalmolog kaže da je uređaj pokvaren ili mu zakaže za tri, četiri meseca – tvrdi Markovićeva.

Dr Draško Karađinović, iz organizacije „Doktori protiv korupcije”, smatra da u zdravstvenim ustanovama u Srbiji vlada krajnja dezorganizacija, jer nije normalno da se u nekoj ustanovi, na primer, na zračenje zbog raka dojke čeka jako dugo.

– I za ostale preglede i intervencije postoje problemi, jer ljudi sve preglede plaćaju dva puta, najpre kroz doprinose, a zatim i iz svog džepa. Ljudi su prinuđeni da plaćaju preglede kako ne bi gubili dragoceno vreme – dodao je dr Karađinović.

Reformi zdravstva, kako objašnjava Zorica Marković iz Udruženja za zaštitu prava pacijenata „Zdravlje”, najviše se opire srednji administrativni sloj, što otežava posao i medicinarima i pacijentima. Ona ističe da se u ustanovama primaju novi pravnici kako bi se uredio sistem, a onda se na kraju sve svede na to da, umesto da se svi umreže računarima, oni sednu i kucaju na mašanima.

Ministarstvo zdravlja: Odgovornost je na direktorima ustanova

U Ministarstvu zdravlja kažu da je za organizaciju procesa rada u zdravstvenoj ustanovi i pružanje usluga odgovoran direktor koji je u obavezi da poštuje i prava pacijenata i da organizuje rad zdravstvenog osoblja u skladu sa postojećim kapacitetima.

– Svi hitni slučajevi moraju da budu zbrinuti u najkraćem mogućem roku, u skladu sa stavom struke. Pacijentu ne sme biti pogoršano zdravstveno stanje dok čeka na zdravstvenu uslugu. Zdravstvena usluga koja nije hitna, a za koju nije utvrđena lista čekanja koju formira RFZO, može se pružiti u skladu sa listom zakazivanja koju formira svaka zdravstvena ustanova ponaosob, u roku kraćem od mesec dana. Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koji donosi RFZO predviđeno je da oboleli od dijabetesa jednom godišnje budu upućeni na lekarsku komisiju RFZO, a jednom u tri meseca idu kod izabranog lekara kako bi im propisao recept za lekove, trakice za merenje nivoa šećera u krvi – tvrde u Ministarstvu zdravlja.

Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 24/11/2013

Back

 

<<Nazad