<<Nazad

Листе чекања као листе смрти 

Ни државним ни правосудним органима није био проблем да похапсе актере здравствених афера у којима су проневерене паре, али већ годинама заташкавају аферу у којој су људи са раком остајали без лечења



Четири године након што је отпочела најнехуманија афера у нашем здравству препродаја термина за зрачење на Институту за онкологију Војводине, на тренутак је деловало да ћемо добити епилог.  Добро, не баш епилог, али покушај да се од нечег крене смене директора др Душана  Јовановића, коју је затражила Агенција за борбу против корупције. И то је нешто ако имамо у виду да су актери две велике афере (Краба и Вакцина) углавном похапшени и да чекају суђења иако је њихов највећи грех зарада а не угрожавање живота и здравља људи. 
У свом прецизно урађеном Решењу Агенција је навела апсолутно све: да је др Јовановић ускратио право пацијентима не само на зрачање већ и на потврду о немогућности пружања услуге радиотерапије у року од 30 дана, чиме им није омогућио да се лече на неком другом месту већ их је осудио на чекање.  

KОРИСТ
Наведено је и да је на листе преко реда стављао стране држављане и да је организовао  допунски рад у циљу стицања материјалне користи, који се негативно одразио и на пацијенте (осигуранике РФЗО) и на особље које је било изложено прекомерном зрачењу. И да није благовремено указао надлежним органима на проблем недостатка апарата за зрачну терапију... Чињеница  да то никако није могао да изведе сам и да би одговорност могла да се подели не само на његове сараднике већ и на институције дужне да контролишу здравство, у овом решењу није истакнута. Али, можда је о њој могло да се разговара на следећем нивоу афере, да су бар поступили по скромном захтеву Агенције смени једног јединог човека. 

Није. Покрајинска влада, у чијој је надлежности постављање и разрешење директора,  размислила је неколико дана а онда се огласила др Весна Копитовић, покрајински секретар за здравство, саопштењем које је упадљиво  личило на правни савет др Јовановићу. Не, Влада га неће сменити јер он има право на жалбу Одбору Агенције, а ако  не успе може да се обрати и Управном суду. И када се све то довољно растегне  уз помоћ бројних опција које нуди тромо судство, не само да ће моћи да задржи функцију већ ће имати право и да се поново кандидује за директора када му ове године истекне мандат. А као крунски доказ своје правичности др Копитовић наводи: Према нашим сазнањима, у Институту за онкологију Војводине више од три године нема допунског рада. 

Према сазнањима НИН-а ни Светлана Вукајловић већ три године није вршила набавку вакцина за грип, па није постављена за директора РФЗО, нити јој се држава извинила што је држана у затвору и што ће јој судити. А на питање како коментарише овакво саопштење, Александра Костић из Агенције за борбу против корупције каже: Ми смо изрекли меру и тачно је да она није коначна јер Јовановић има право на жалбу. Друго је питање зашто смо уопште доносили законе када нећемо да их користимо. Проблем је што ћемо неке ипак користити, али не оне који су у функцији да заштите пацијенте. Др Јовановић је, наравно, прихватио добар савет и за наш лист рекао: Прослеђено је адвокатима и цео одговор ће бити у жалби. 

РAДОЛОЗИ
До сада је др Јовановић оправдање за свој поступак базирао на уговору о специјалним везама са Републиком Српском (у највећем броју пацијенти су долазили одатле) и дозволи коју му је за допунски рад током 2009. издало Министарство здравља. Како и зашто, једном ће морати да објасни неко из Министарства јер је у то време у целој Србији био потпуни колапс зрачне терапије. Толики да је Завод за онкологију у Кладову  бесплатно примио пацијенте из Београда, уз услов да им дођу радиолози јер њихови не могу да раде цео дан и ноћ. За то време на Институту у Каменици су исти радиолози радили  допунски  иако је то противно закону (предуга изложеност зрачењу), а оправдање је дато у форми сами су пристали. Потписали су за новац. И сви су, наводно, са тим стали када је истекла дозвола. Ипак, породице пацијената су наставиле да се жале због предугих листи чекања, а неке су се обратиле НИН-у са тврдњом да су током 2010. свакодневно у редовном термину сретали стране пацијенте, а да су овдашњи осигураници могли да избију на врх листе уз 1.500 евра.   Тада нам је др Марко Ерак, управник  Клинике за радиотерапију, објаснио: Ове године је озрачен веома мали број страних пацијената, већином они који су заостали из прошле године и неки случајеви где су биле потребне специјалне технике. Замолили су ме да примим неколико пацијената, за једног  ме је лично министар питао и ја сам урадио, а ако је то грех

Међутим, сви који се иоле разумеју у онкологију знају  да пацијент не може да заостане од пре годину дана јер је или успешно завршио терапију или се јавио рецидив, а то је нова терапија.  А да листе чекања нису биле скраћене потврдила нам је др Бојана Бокоров, радиолог на Институту у Каменици: Ради се о чистом заваравању пацијената ствара им се привид да су дошли на ред, а нису. Позивају их да им се уради ЦТ, компјутерски снимак који служи да се слика део организма који треба да се зрачи и после тога пацијент улази у систем. Од тог дана њега позивају тек трећег месеца, а тумор расте и ви на тај начин стварате привид да они више нису на списку, а лично знам да су двојица умрла у том интервалу у ком су наводно ушли у програм и чекали да почне терапија. 

Иако је ове наводе најтеже проверити због тајности  картона, НИН је дошао до једног који потврђује ове речи: пацијент В.Ј (бр. 05012/10) је оперисан 1. октобра 2009. и предложена је зрачна терапија. Тек четири месеца касније, 16. 2. 2010. је урађен ЦТ, а два месеца касније, 8. априла, урађено је контурисање припрема за зрачење.

Дакле, ради се о афери која изазива озбиљну сумњу да се директно радило против права људи на живот и здравље, а која је још увек остала без икаквог епилога иако је неколико невладиних организација и неколико државних институција изнело озбиљне доказе. У документу од 11. новембра 2010.  републички омбудсман Саша Јанковић је констатовао: У раду Института и Министарства здравља начињени су пропусти на штету права грађана пацијената и запослених.  Он је такође објавио да је тадашњем покрајинском секретару за здравство презентовао документе који доказују да је Институт наплаћивао пацијентима услуге које су обухваћене обавезним социјалним осигурањем.  И Одбор за здравство (у прошлом и овом мандату) је заседао о питању Каменице и узалудно указао на незаконитости. Бивши председник Паја Момчилов је изнео твдњу да  је у целу причу укључена и политика и објаснио: Који је мотив за заташкавање? Могуће је да су политички фактори имали конкретне материјалне добити од тих малверзација, због чега нема неке адекватне реакције на поменуте неправилности.  Нови председник Душан Милисављевић је подсетио да је Одбор тражио од Министарства да се уради ванредни стручни надзор али да то никада није урађено до краја и како треба. 

Предмет се ипак нашао пред Вишим јавним тужилаштвом у Новом Саду и то на основу пријава др Бојане Бокоров која је у међувремену добила статус узбуњивача, проф. др Драгане Јовановић испред Доктора против корупције и Зорице Мирковић испред Српског удружења корисника здравствених услуга.  И тамо је заглавио на три године. Међутим, НИН је дошао до копије писма из ког се може донекле видети како је дошло до застоја. У допису КТР928/2010 упућеног  Министарству здравља  11. априла  2013, а који је потписала заменик јавног тужиоца Јелена Стојаковић Мустакас,  наводи се да се Тужилаштво 5. јуна 2012 и 10. новембра 2012. обраћало дописом, тј ургенцијом ради истраге неких од дела за које се гони по службеној дужности, због евентуалне злоупотребе и неодговарајућег лечења оболелих од малигних болести, али...Како до данашњег дана овом тужилаштву нису достављени тражени списи и обавештења и поред ургенције која је упућена том министарству и то дана 27.12. 2012.  обраћам вам се поново, ради доставе истих..., стоји у писму. 

ТУЖИЛАШТВО
С обзиром  на то да није тешко замислити ситуацију у којој неко од нас одбија да Тужилаштву достави оно што захтева, НИН је Вишем тужилаштву упутио следеће питање: Зар Тужилаштво нема ингеренције да дође до документације која би расветлила ову аферу, већ се у прибављању доказа очекује сарадња Министарства? И на који начин ћете доћи до документације, ако Министарство поново одбије да је достави?Од Тужилаштва смо добили одговор у ком се позивају на тачке закона које могу да примене у случају када им се документација или информација не достави, али је стигла и блага амнестија за Министарство: Тужилаштво не може да говори о аферама, али можемо да кажемо да је до јавног тужиоца допро  глас и постоји основ за сумњу да је извршено неко од кривичних дела за која се гони по службеној дужности, због чега се и прикупљају потребна обавештења, а Министарство здравља није одбијало сарадњу, али како се, током провера, појавила потреба и за додатним проверама, исте се обављају преко назначеног Министарства, као и преко других органа.

Како у писму упућеном Министарству експлицитно стоји да тражени списи нису достављени, наметнуло се питање о чему се ту заправо ради. Др Борко Јосифовски из Доктора против корупције каже: Овде је на сцени игра између Министарства и Тужилаштва којом се купује време. Лопта се  пребацује од једних до других са циљем да се све то заташка. Проблем је што Агенција изриче меру смене а не покреће кривични поступак за шта има овлашћења и доказе који су цитирани у њиховом образложењу. И сада се све то упућује на управни поступак што је никаква санкција за тешко дело против здравља људи.
А то тешко дело се наставља јер иако се у Каменици више не препродају термини, зрачење је у колапсу због недостатка апарата. Руководство болнице их није обезбедило из лепе зараде коју је имало, а није ни благовремено сигнализирало Министарству.


Улога Министарства здравља

Иако је питање несарадње са Вишим тужилаштвом у Новом Саду веома интересантно, ипак се на њему не исцрпљује све што бисмо као грађани и здравствени осигураници желели да сазнамо од Министарства здравља. Због тога смо упутили следећа питања:  Како коментаришете иницијативу Агенције за борбу против корупције за смену директора Душана Јовановића? Из ког разлога је Министарство одбило да достави тражену документацију Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду које вам је упутило захтев 27.12. 2012?  Да ли је Министарство здравља предузело мере против лица из Министарства и Секретаријата за здравство Војводине због прикривања или евентуалне умешаности у ову аферу?

Одговор који смо добили преносимо у целини: Није тачно да је Министарство здравља одбило да достави документацију Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду. Више јавно тужилаштво у Новом Саду се обраћало Министарству здравља поднесцима од 5. 6. 2012, 14. 9. 2012. и 11. 4. 2013. на која су достављена обавештења 26. 6. 2012, 26. 9. 2012. и 26. 4. 2013.
На нашу примедбу да је то само делић одговора који смо тражили, речено нам је: Наведена питања нису у надлежности Министарства.

Да ли је то тачно, упитали смо др Борка Јосифовског, који је заједно са Докторима против корупције четири године радио на расветљавају ове афере. Рекао је: Наравно да је организација здравствене службе у ингеренцији Министарства здравља, али је она затајила иако су са случајем  била упозната сва три министра, од Милосављевића до Славице Ђукић Дејановић која је у августу прошле године обећала да ће предузети све поводом ове афере. То што се  до данашњег дана  ништа није догодило, речито говори не само да је Министарство дубоко умешано у ову аферу већ је њен генератор. Томе у прилог иде и чињеница да Министарство упорно одбија ванредни стручни надзор који је тражен јер  бисмо након њега знали позадину читаве афере у којој су страдали људски животи.



Сандра Петрушић



 

<<Nazad