<<Nazad

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/ubrizgali-180-miliona-favorizovanim-privatnicima/13100

 logo_ALO

KORUPCIJA U INSTITUTU ZA TRANSFUZIJU KRVI SRBIJE

„Ubrizgali” 180 miliona favorizovanim privatnicima!

Autor: Ivan Ninić | 12.03.2013 - 19:15:00h | Komentara: 0

Institut za transfuziju krvi Srbije godinama gratis koristi medicinske aparate u vlasništvu privatnika, što istovremeno povlači obavezu kupovine potrošnog materijala istih distributera i ilustruje primer sistemske korupcije u zdravstvenom sektoru. Na takav način, Institut je favorizovanim firmama poverio nabavke potrošnog materijala i testova direktnom pogodbom, bez javnog tendera, u vrednosti od 180 miliona dinara, otkriva “Alo!”.

 U Institutu potvrđuju naša saznanja da ta ustanova gratis koristi tuđe medicinske aparate, odbijajući da odgovore o kakvoj vrsti aparata je reč.

„Pravo na zdravlje”:
Zatražićemo reakciju EU!

Miroslav Petrović iz Udruženja korisnika zdravstvenih usluga “Pravo na zdravlje” tvrdi da sve prijave o korupciji u sektoru transfuzije za sada sakupljaju prašinu u fiokama Ministarstva zdravlja.
„Institut bi trebalo da je poslednja ustanova koja demonstrira izigravanje propisa i korupciju prilikom pozajmljivanja aparata. Najveća odgovornost leži na Ministarstvu zdravlja, koje podstiče spregu direktora zdravstvenih ustanova i prodavaca medicinske opreme. U saradnji sa NVO “Doktori protiv korupcije”, zatražićemo reakciju iz Brisela“, kaže on za „Alo!“.
 

- Na neograničen vremenski period jedan aparat je dobijen od firme “Makler” (2010), dok je na period od šest godina dobijen jedan aparat od firme “Abbott” (2011). Zatim, na period od pet godina dobijen je jedan aparat od firme “Diahem Gramim”, a na jednogodišnje korišćenje dobijeno je četiri aparata od firme “Medicon” (2011). Na korišćenje su dobijena tri aparata od firme “Medicon” (2012), i to na period od godinu dana, uz mogućnost produženja - navode u Institutu. Međutim, izvor “Alo!” iz Instituta tvrdi da su pozajmljeni aparati za testiranje i analizu krvi uglavnom zatvorenog tipa, što znači da koriste jednu vrstu potrošnog materijala, odnosno testova.

- Određena firma ima interes da ustupi na korišćenje svoje aparate kako bi potom naša ustanova morala da koristi potrošni materijal koji oni distribuiraju. Ovde se postavlja pitanje objektivnih potreba Instituta i perfidnog sužavanja konurencije na tržištu. Najvažnije pitanje jeste svakako ekonomičnost cena po kojima smo uslovljeni da kupujemo potrošni materijal - kaže izvor “Alo!”. On potvrđuje da je, od sredine 2009. godine, pa sve do 2012. godine, firmama od kojih je pozajmio aparate Institut za testove i potrošni materijal platio više od 180 miliona dinara!

Testove za polno prenosive bolesti proizvođača “Abbott”, čiji aparat je gratis koristio Institut, bilo je moguće kupiti jedino od firme “Farmaprom” i plaćeni su preko 120 miliona, tvrdi naš izvor. Zatim nabavka potrošnog materijala od “Medicona” plaćena je oko 27 miliona, “Makler” je zaradio više od 17 miliona dinara, dok je više od 18 miliona otišlo preduzeću “Diahem Gramim”. Institut je sve ugovore zaključio u pregovaračkom postupku, bez sprovođenja javnog tendera, što potvrđuju i podaci Uprave za javne nabavke. Iako su bili raspoloženi za razgovor, u menadžmentu firme “Diahem Gramim” nisu želeli da kažu koliko su novca tačno zaradili, ali su potvrdili da su Institutu pozajmili jedan aparat, i to “na revers”, bez ugovora. 

RZFO: Ne sme da bude favorizacije!
“Stav RFZO je da zdravstvene ustanove prilikom sklapanja ugovora ne smeju da favorizuju dobavljače, kao i da racionalno moraju da koriste opredeljena sredstva”, poručuju za “Alo!” iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i dodaju da su o tome “pismeno obavestili prošle godine sve zdravstvene ustanove”.

- Interes naše firme je bio da se na dotičnom aparatu koriste naši testovi, što je u skladu sa poslovnim interesima svake firme koja posluje sa Institutom -navodi se u odgovoru koji je “Alo!” dobio iz “Diahem Gramima”. I pored upornih pokušaja nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanje da li je motiv prodaje testova preovlađivao i kod drugih firmi.   

 

<<Nazad