U ZEMLJI kao što je naša, otprilike trećina bruto društvenog proizvoda, tvrde u „Transparentnosti Srbija“, završava u koruptivnim vodama. Kada je BDP mali, pa više od trećine tog malog, umesto u državnoj kasi, nađe svoje mesto u privatnim džepovima, država postaje još siromašnija i bednija.

Procene su da na korupciji Srbija godišnje gubi milijarde evra, od čega najviše nestane u oblasti javnih nabavki - čak 800 miliona! Kada bi se taj novac vratio u legalne tokove, iz socijalnih fondova moglo bi da se namiri duplo više siromašnih, dok bi bolnice imale više sredstava za lekove i opremu.

Prema računici organizacije „Doktori protiv korupcije“, samo zdravstvo, koje je po svim rangiranjima, odmah posle političkih stranaka, najkorumpiranija grana u zemlji, godišnje izgubi oko pola milijarde evra bilo kroz sitno mito, bilo kroz nameštene javne nabavke!

Kao i sve ostalo, i korupcija ima svoj cenovnik. On nije javan i teško je dokaziv, jer oni koji daju pare o tome ne žele da svedoče pošto je kod nas i davanje mita krivično delo. Tako lečenje karcinoma pluća, navodno, „košta“ do 5.000 evra, ugradnja kuka oko 3.000, a porođaj između 300 i 1.000, u zavisnosti da li je običan, s epiduralnom anestezijom ili s carskim rezom. Plaćaju se anesteziolog, ginekolog, babica...

REDOSLEDISTRAŽIVANjE Viktimološkog društva pokazalo je da građani smatraju da najviše korupcije ima u političkim partijama (76,7 odsto ispitanika), zdravstvu (73,6 odsto), u pravosuđu (69,3 odsto), carini (65), državnoj upravi i skupštini (63,3 odsto)... Otprilike polovina ispitanika apostrofirala je prosvetu kao jednu od najkorumpiranijih delatnosti.

Na osnovu prijava građana organima gonjenja i antikoruptivnim organizacijama, može se zaključiti da manji saobraćajni prekršaj „košta“, u dinarskoj protivrednosti, desetak evra na ruke policajcu, da pojedini profesori za ispit uzimaju od stotinak do 1.500 evra, zavisno od ispita i fakulteta, da se cene građevinskih i raznih drugih potvrda i dozvola kreću od 1.500 do čak 20.000 evra, da radno mesto lekara na neodređeno vreme u bolnici ili domu zdravlja „košta“ 5.000-8.000 evra, a u školama profesorsko mesto oko 7.000. Operacije su 1.000-3.000, a bolnički krevet 300-700 evra. U aferi „Indeks“ moglo se čuti i da je cena fakultetske diplome ispod žita 12.000-16.000 evra, a čulo se i da su pojedine sudije uzimale po nekoliko desetina hiljada evra za određivanje kraće zatvorske kazne.

Prosvetna inspekcija u proteklih godinu dana dobila je oko 100 prijava o prodaji radnih mesta u školama, a policija od jesenas ispituje navode o trgovini zaposlenjima. Godišnje nadležni organi dobiju između 3.500 i 4.500 prijava za različita koruptivna dela.

Zbog svega toga, naša zemlja već dugo ne mrda sa sredine liste indeksa percepcije korupcije, koju godišnje pravi

Transparensi internešnal“. Mada se ove godine sa 86. popela na 80. mesto (od 176 zemalja), bilo je to isključivo zato što su neke druge države pale iza nas, a ne zato što smo se mi sami popravili. Osamdeseto mesto delimo sa Kinom, Trinidadom i Tobagom. Naša zemlja je tako postala najlošije rangirana od svih bivših jugoslovenskih republika.

- Korupcija je teško uhvatljiva pojava, pa čak i u jednoj Americi samo četvrtina prijavljenih dela bude krunisana osuđujućim presudama - kaže prof. Vladimir Goati, iz „Transparentnosti Srbija“. - Problem je najčešće nedostatak dokaza.

On navodi da cena korupcije nije samo siromašenje države, već i drastičan pad poverenja građana, ali i investitora u njene institucije. Korupcija, kako kaže, bukvalno izjeda Srbiju u poslednje dve decenije, a njenom opstanku i kod nas, ali i u drugim slabije razvijenim delovima sveta, potpomogao je stav zapadnih demokratija da moraju malo da podmažu, odnosno da investitori u svojim troškovnicima moraju da predvide i potplaćivanje da bi završili neki posao u nerazvijenim ekonomijama. Ovaj stav se sada promenio i borba protiv korupcije postala je, tvrdi profesor, globalni fenomen:

- Da bi se izborila sa korupcijom, Srbija mora da profesionalizuje javnu upravu i da smeni partijske poslušnike na ključnim mestima, kao i da osamostali loše reformisano pravosuđe.

Takođe, insistiraju u „Transparentnosti“ već četiri i po godine, mora zakonski da zaštiti uzbunjivače, odnosne „duvače u pištaljku“ koji prijavljuju slučajeve mita i korupcije.

MONOPOLI I OVLAŠĆENJADA bi se Srbija izborila sa korupcijom, ona mora da razbije monopole, ukine diskreciona ovlašćenja vlasti (da je nekima dozvoljeno ono što drugima nije) i da poveća moralnu, političku i krivično-pravnu odgovornost, kaže prof. Zoran Stojiljković iz Odbora Agencije za borbu protiv korupcije: - Korupcija će se smanjiti onog trenutka kada troškovi postanu veći od dobiti koju neko njome stiče, odnosno kada mora da plati a da nije siguran u ishod, jer će na njega uprti prstom konkurencija, građani, mediji... On naglašava da su ljudi u Srbiji s ekonomskom krizom i nemaštinom postali osetljiviji na ovo pitanje, što je dobro, i da je ključni zadatak vlasti da povrati izgubljeno poverenje u institucije.

A da njih nema baš previše, pokazalo je ovogodišnje istraživanje Viktimološkog društva. Po njemu, čak trećina građana dala je nekom mito u poslednjih godinu dana, ali 28 odsto to ne smatra mitom, već izrazom zahvalnosti. Petina nacije ne bi nikad prijavila koruptivno delo zbog koristi koju dobija podmićivanjem, a 35 odsto prijave policiji smatra besmislenim.

Vetar u leđa nepoverenju građana daje i sumorna zvanična statistika. Otprilike polovina podnetih prijava biva odbačena, a od onih koje su ipak procesuirane, 61 odsto se okonča osuđujućom presudom, koja je u 80 odsto slučajeva - uslovna kazna zatvora!

Analiza je takođe pokazala da otprilike polovinu prijava za koruptivna dela koje stignu u tužilaštva podnose privatna lica ili preduzeća, i to najčešće oštećeni. Drugu polovinu podnosi policija, dok je procenat prijava inspekcija i direkcija manji od 0,5 odsto.

Korupcija u zdravstvu je, po Drašku Karađinoviću, koordinatoru „Doktora protiv korupcije“, najmonstruozniji vid ove boljke jer direktno ugrožava ljudsko zdravlje i živote:

- Evropski parlament je u ovogodišnjoj oceni iz maja apostrofirao ne pojedinačnu, već sistemsku korupciju u zdravstvu, što bi trebalo da upali sve crvene lampice nadležnim organima. Dakle, rešenje nije juriti lekare po parkinzima zbog 200 evra, već krenuti od glave. Ministarstvo zdravlja mora da počne da rešava afere koje dugo stoje po fiokama: trgovina listama čekanja u Vojvodini, sprega pogrebnika i Hitne pomoći u Beogradu, zloupotrebe oko hemodijalize u Kraljevu...

Karađinović navodi da lažne vanstandardne usluge u bolnicama koštaju državni budžet oko 300 miliona evra godišnje, a korupcija u javnim nabavkama oko 250 miliona. Ova organizacija zalaže se i za promenu zakonskih odredbi koje omogućavaju državnim lekarima da obavljaju i privatnu praksu.