SRBIJA je prošle godine izdvojila više od 17 miliona evra za uvoz derivata krvi. Hemoglobin, globulini i ostale frakcije krvi u našu zemlju stižu iz čitavog sveta. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da najviše uvozimo iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Indije, čak i iz Hrvatske.

Da svake godine rasipamo milione na uzvoz krvnih produkata, koji su mogli kod nas da se proizvode, a pare da se sačuvaju, upozorava prof. dr Dragana Jovanović, predsednik organizacije ”Doktori protiv korupcije”. Ona kaže da je Ministarstvo zdravlja pre deset godina dobilo 5,5 miliona evra od SOFRECO, člana evropske agencije za rekonstrukciju, za reorganizaciju usluga transfuzija krvi. Kako ona tvrdi, reforma je trebalo da unapredi transfuziološku službu kroz tehničku pomoć i nabavku opreme.

- Reforma je započeta pre deset godina, ali je koncept kasnije promenjen i odustalo se od unapređenja već postojećeg programa frakcionisanja plazme - kaže prof. dr Jovanović. - Trebalo je da postanemo glavni centar za frakcionisanje plazme u regionu, čime bismo dosta uštedeli, a možda i zaradili za naš zdravstveni sistem. Za uvoz se troše milioni evra, a procena je bila da je tada ulaganje od dva miliona evra bilo dovoljno da Institut radi punim kapacitetom. Pare su za taj projekat date, a njihova namena nije smela biti promenjena.

Institut za transfuziju krvi Srbije proizvodi u ovom trenutku oko 15 odsto ukupnih potreba stanovništva za krvnim produktima. Po rečima dr Snežane Jovanović Srzentić, direktorke Instituta, ta količina se povećava.

RADILI PROTIV DRŽAVE, ZA STRANCESKUPŠTINSKI odbor za zdravlje, u pretprošlom sazivu, detaljno je raspravljao o problemima transfuziološke službe. Oni su, kako nam je rekao dr Paja Momčilov, nekadašnji predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, naložili da se ne sme zatvarati služba za frakcionisanje plazme. - Niko se na to nije obazirao, već su radili sve u interesu stranih firmi, kojima je otvoreno tržište - ističe dr Momčilov.

- Institut se bavi proizvodnjom stabilnih produkata krvi i to datira iz 1954. godine, kada je ovde napravljen Nacionalni pogon za proizvodnju lekova iz humane plazme - kaže dr Jovanović Srzentić. - Krajem 2010. godine nastupila je stagnacija od oko godinu dana iz tehničkih razloga, jer se radio, kako su mi tada rekli, remont hladnjača i opreme. Uz to postojala je potreba za specifičnim kadrom koji bi tu radio. Te godine smo ponovo započeli proizvodnju albumina i zajedno sa saradnicima mesecima smo se trudili da se naš albumin kupuje od strane zdravstvenih ustanova i da ima prednost u odnosu na ostale. Kada bismo proizvodili punom parom, Institut bi pokrio polovinu potreba naših građana.

Kada je reč o parama koje su dobijene za reformu, dr Jovanović Srzentić kaže da ne zna gde su one završile.

- Nikada nismo imali podatak da je bilo kakav novac u okviru projekta odvajan za odeljenje za frakcionisanje plazme, već samo za bazičnu transfuziju - priča direktorka Instituta za transfuziju.


MINISTARSTVO: PARE U DRUGE SVRHE

GLAVNI cilj projekta ”Pomoć EU Nacionalnoj službi transfuzije u Srbiji” bio je jačanje kapaciteta Nacionalne službe, kako bi se obezbedilo efikasno snabdevanje adekvatnim količinama bezbedne krvi i komponenata, navodi se u saopšenju koje nam je poslalo Ministarstvo zdravlja.

- Projektom nije bilo predviđeno rekonstruisanje Centra za frakcionisanje plazme, fokus je bio na tome da se osigura neophodna količina krvi na nacionalnom nivou - rekli su nam u resornom ministarstvu. - Od tih para nabavljena je kompjuterska i medicinska oprema za zavode za transfuziju, kombi vozila, u Nišu je sagrađena potpuno nova zgrada, finansirani edukativni seminari i kreirane kampanje za promovisanje dobrovoljnih davalaca krvi.